Toshiba konkurs i drugo mesto
U konkurenciji 80+ dela stiglih na konkurs kompanije Toshiba, drago mi je da mogu da kažem da je moja priča ''Mehanička reakcija'' osvojila 2. mesto.
Pitanje na koji način bi samosvesni uređaji poput računara posmatrali interakciju sa čovekom me je oduvek zanimala, a tema konkursa ''Divlji dani mog laptopa'' delovala mi je odlično za istu.
Hvala kompaniji Toshiba i žiriju, piscu Marku Vidojkoviću. 
Južnjaci, marš!
Pregledajući katalog kuće Rende, slučajno sam nabasao na roman ''Južnjaci, marš!'' slovenačkog autora Gorana Vojnovića. Ništa nisam znao ni o autoru ni o knjizi, ali sam je pročitao za dva dana i na mene je ostavila sjajn utisak.
U njemu, Goran daje životnu priču mladog Marka, tinejdžera koji živi u delu Ljubljane naseljenom radnicima iz južnih republika SFRJ. Raspadom iste, oni su ostali u Sloveniji, rastrzani između nove zemlje i stare domovine.
Stil je jednostavan, vulgaran i savršeno prikladan za naraciju iz perspektive glavnog lika dok sa prijateljima gluvari ispred zgrade ili kroz introspekciju i sećanja istražuje mentalitet Južnjaka koji ga okružuju i odbijanje moderne Slovenije da ih u potpunosti prihvati, dok oni istovremeno odbijaju nju.
Šaljivo, zarazno i vrlo, vrlo direktno.
Povratak u SSAD
Alternativna istorija je za mene uvek bio super-zanimljiv žanr u svim svojim inkarnacijama. Bilo da je druga, prilično narkotično obojena vizija sveta posle pobede Nemačke u Drugom Svetskom ratu, nestanak engleskog protestantizma ili apsolutno sjajna vizija sveta bez Evropske dominacije, smišljanje prošlosti koja se nije dogodila je sjajna stvar.
Zato mi je vrlo drago da će kuća Paladin uskoro objaviti ''Povratak u SSAD''. Kombinacija stvarne američke kulture 20. veka oblikovane komunističkom revolucijom deluje kao nešto što može da bude sve osim nezanimljivo.
Jedna od priča iz knjige objavljena je online i bavi se potragom Eliota Nesa i Melvina Pervisa za misterioznom anti-komunističkom figurom Toma Džouda. Priča je odlična i jako dinamična, a možete da je pročitate na stranici sajta Art-anima.
Blizzard konkurs
Ranije sam spomenuo da mi je pisanje scenarija za igre jedan od snova, a Blizzard izgleda kao savršena kompanija za takav posao. Zato ću morati da učestvujem na ovom konkursu, iako samo mogu da zamislim kakva će biti konkurencija.
Doduše, uz dobru ideju, malo čitanja Starcraft kanona, mnogo verzija i uz prave povratne informacije, ko zna...
Atlasovo poslednje delo u novom Emitoru
Nakon solidnog broja meseci pisanja i neobjavljivanja, drago mi je da moja priča ''Atlasovo poslednje delo'' ulazi u novi broj časopisa Emitor. Ako želite, možete da bacite pogled na prvu celinu ove duge-kratke priče ispod, a ovde se detaljnije informišite o časopisu i mogućnostima za nabavku istog.
Dva A
Budući da gotovo 10 godina igram Teksas Holdem poker, napisao sam ovu priču kao omaž, bar što se mene tiče, savršenoj igri. Možda nije dobila baš najlaskaviji prikaz, ali ukoliko je neko igrao, mislim da može da prepozna jedan, verujem svim igračima vrlo poznat trenutak.
Manje od Nule i Američki Psiho
Potpuno sam oduševljen Bretom Istonom Elisom - nakon što sam pročitao ''Manje od nule'', pomalo nevoljno sam uzeo roman ''Američki psiho''.
''Manje od nule'' me je vrlo prijatno iznenadio svojim nihilizmom i neverovatno nepristrasnom prazninom pripovedanja gde ništa nije bitno niti mora da ima smisla, kako za likove, tako i za čitatelja. U odnosu na vrlo blaze ekranizaciju koja se fokusira na usiljenu anti-droga poruku, roman je gotovo pravo remek-delo koje sa pravom nazivaju ''Lovac u žitu'' MTV generacije. 
Međutim, film American Psycho me je sasvim oduševio, i nisam baš jako rado uze da čitam njegovu književnu osnovu. Dobro je da nisam odustao: roman daje stvarno neverovatno čitalačko iskustvo i pogled u najmračnije delove čovekove svesti.
Bez obzira na stvarno užasno nasilne segmente lišene svake auto-cenzure, Elis me je mnogo više kupio kompletnim utiskom dela, koje je monotono, repetativno i koje tone sve dublje i dublje u ludilo glavnog lika Patrika Bejtmena i njegovo dvostrukog života brokera krajem ostamdesetih i sadističkog serijskog ubice.
Istovremeno, oduševio me je morbidni humor i relativna lakoća čitanja celina koje imaju, prepostavljam namerno, savršeno nezanimljive teme poput modnih stilova i tada aktuelne muzike.
Drago mi je da ne moram više da ga čitam, ali je roman ''Američki psiho'' delo koje ne mogu ni da zamislim kako neko može da stvori, ne zbog šokantnosti, već gotovo neljudskog pristupa svim elementima Bejtmenovog života. I to mislim u najpozitivnijem mogućem smislu.
Mapa za StarCraft 2: Call of Ancestor
Uz drugara Mladena, ili DieHard-a sa foruma PhotonTide pre nekoliko nedelja dobio sam mogućnost da ispunim dečački san i pišem priču, tačnije zaplet i dijaloge za igru. OK, nije baš pravo-pravo, pošto sam učestvovao u pravljenju mape za novi StarCraft 2.
Iako sam igrao original, nisam bio nikada dovoljno upozant sa takozvanim Starcraft lore - drugim rečima, morao sam malo da istražujem frakcije i istoriju ove zaista fantastične franšize. Rezultat je prva mapa onoga što bi trebalo da postane mini-kampanja po imenu ''Call of Ancestors''.
Uz pomoć drugih ljudi iz Photon Tide-a, snimili smo i glasove za likove, a evo kako sve izgleda kao finalni proizvod:
Već sam se bacio na pisanje nastavka priče. Bilo bi sjajno raditi ovo neko vreme profesionalno.
Klub umjetnosti "Tanja & prijatelji"
Ovo deluje zanimljivo: Facebook konkurs za pesme i priče. Ako sam dobro razumeo, inicijativu je pokrenula pesnikinja Tanje Zubčević-Alečković kao vid alternativnog objavljivanja mladih autora. Da ne bi davio i prepričavao, evo propozicija konkursa i opširnije priče.
Jasno, glavna akcija će se odvijati na istoimenoj FB fan strani.
Ako imate nešto, pošaljite. Ukoliko Tanji i ekipi pođe za rukom da ovo dovoljno i na pravi način promovišu, zbirka će vrlo verovatno ugledati svetlo dana u prilično tmurnoj ex-yu izdavačkoj atmosferi. Međutim, bez unapred garantovanog novca, malo toga je sigurno...
Kako se vama čine ovakve amatersko-volonterske inicijative?
Finale
Evo jedne kratke priče sa kojom sa učestvovao na prvom konkursu ''Utkane priče'' koji je 2009 organizovalo udruženje građana Res Polis. Uslov za slanje bio je da priče uključuju jednu ili više lokacija Novog Sada, pa sam se ja odlučio za Dunavski kej, koji je inače moj omiljeni deo grada, a sama reka se često javlja u mojom pričama.
Na moje beskrajno zadovoljstvo, priču ''Finale'' je žiri ocenio sa 27/30 bodova i tako sam osvojio drugo mesto i mnogo bitnije, objavljivanje u zbirci i prevod na engleski. U globalu, ''Utkane priče'' i Res Polis su stvarno sjajno odradili posao od početka do kraja, a meni je drago da sam deo krajnjeg proizvoda.
Nalazač izgubljenog
Evo moje druge zvanično objavljene priče, koja je izašla u kruševačkom nedeljniku ''Grad'' u februaru 2008. Objavljena je preko inicijative koju je pokrenuo Draža sa portala Art-anima.
Train ride
Osim na srpskom, sa vremena na vreme napišem nešto i na engleskom. Ovo je jedna priča koju sam napisao na temu ''100 years from now'' za konkurs za kratku priču (do 300 reči) časopisa New Scientist. Neke od pobednika možete da pročitate ovde.
Krvavi Meridijan i Objava broja 49
U poslednjih nekoliko meseci pročitao sam dva romana koja su me potpuno oduševila. Jedan je KRVAVI MERIDIJAN Kormaka Mekartija, a drugi je OBJAVA BROJA 49 Tomasa Pinčona.
Spašen od strane njih
U očaju zbog nedostatka ideja, pre desetak dana napisao sam ovu minijaturnu priču. Nisam tačno znao šta hoću, a rezultat je nekakav polu-satirični hibrid, nastao dok sam se lomio šta da pišem za konkurs ''Lazar Komarčić''. Obično ne volim ovakav tip priča, a sada ih i ja pravim. Ironije li.
Beg kroz Telep
Ovo priča je druga polovina mog kompletnog horor opusa.
Kombinacija naučne fantastike/fantastike/horora se uglavnom posmatra kao vrlo kompaktna celina, ali za mene lično, NF segment tog trojstva je oduvek bio dominantan.
Takođe, nikada nisam previše čitao knjige iz žanra - većina ljudi koje poznajem i koje horor zanima od malih nogu su se upecali na Stivena Kinga. Na mene, veći utisak su ostavljali pisci poput Hauard Lavkrafta i Klajva Barkera. Ni njihovih dela nisam pročitao ne-znam-koliko, ali taj suptilniji, neuhvatljiviji i bizarniji horor me je uvek više privlačio od ''doš'o đavo u grad'' kingovskih zapleta (izvinjenje fanovima Kinga).
''Beg kroz Telep'' sam napisao za konkurs eniaroyah portala za horor priču i nije prošla baš dobro kod čitalaca. Većinska zamerka bila je činjenica da za mnogo njih ''ovo nije horor priča''.
Valjda su u pravu.
