Srbija čita
Pozdrav, dragi čitaoci. To sam ja, knjiga.
Ne konkretna knjiga, već sam koncept. Javljam vam se, simbolično, putem pisane reči.
U vašoj sam zemlji već nekoliko vekova, ukoliko ne računamo vreme kada su me samo monasi i diplomate koristili. Zbog toga, želela bih da se pozabavim nekim pitanjima koja se u poslednje vreme u vašoj zemlji javljaju.
(Dalje)
Pokojnik: Deo dvadest četvrti
- Da? - starija žena otvorila je vrata.
- Gde su deca? - Stojan se progurao pored nje i zakoračio u kuću.
- Molim? Ko ste vi?
- Poslao me je Kik. Deca su u opasnosti. Brzo, gde se nalaze? - ušao je u prostranu dnevnu sobu, tražeći pogledom dodatne telohranitelje.
- Šta? O čemu to govorite? Da li vas je Nebojša poslao? Šta se dešava? Ako ne izađete iz kuće, pozvaću momke koji su tu, odmah napolju - preteće je izvadila telefon iz džepa.
Stojan se zaustavio i okrenuo ka njoj. (Dalje)
Pokojnik: Deo dvadest treći
Zavirio je iza ugla, i odmah prepoznao dva telohranitelja - jedan je stajao ispred kuće, a drugi, kako je Stojan pretpostavljao, bio tip koji je sedeo u džipu parkiranom nekoliko metara dalje.
Bilo mu je očigledno da su čuvali vilu koju je tražio.
Razmišljao je nekoliko trenutaka kako tačno da napadne, a onda je navukao kapuljaču i samo ušao u ulicu. (Dalje)
Draga familijo Kardašijan
Ja imam 13 godina, zovem se Sale Petković, ali me svi zovu Buco.
Pišem vam po prvi put.
Mi, u mom selu, nedavno smo prvi put dobili kablovski televizor, jer mi je tata drnčio celu jesen u šumi, sekao drva i prodavao, skupio evra, i onda nas častio! On i mama imaju svoj televizor, brat ceo dan sedi za kompjuterom koji ima internet, a ja delim sobu sa babom jer tata kaže da je skupo da njoj posebno grejemo sobu.
Ali, kada su stigli evri, kupio je tu kablovsku, a i jedan nov televizor za babu i mene. (Dalje)
Pokojnik: Deo dvadeset drugi
Ostavio je Mikijevo telo u kući i izleteo na ulicu. Adresa koju je tražio nalazila se u Adamovićevom naselju i pošao je ka njoj peške, pošto je znao da mi nije potrebno više od dvadesetak minuta. Oružje ispod njegovog kaputa zveckalo je pri svakom koraku i udaralo jedno o drugo. (Dalje)
Pokojnik: Deo dvadest prvi
- Jebo te otac, vid’ ti ovog komandosa! - poručnik je dreknuo. - Pa šta si nam to doneo, sveca ti jebem?
Stojan je držao mladog vojnika za ruke i gurnuo ga na kolena.
Prvi put od kako je završio specijalnu obuku i stigao na ratište, dobio je pravi, borbeni zadatak. Čitav dan provlačio se kroz ruševine sela nadomak manjeg grada oko kog su se vodile borbe, tražeći neprijateljskog snajpera. Pronašao ga je u sumrak i sačekao da padne noć. Međutim, pre nego što je stigao da se uvuče u višespratnu kuću, čovek u uniformi je izašao i otišao da piša. Stojan ga je pratio i trenutak kasnije, stavio mu nož pod grlo. (Dalje)
