''Brojanje vremena'' u Emitoru 481
Veoma mi je drago da mi je priča ''Brojanje vremena'' ušla u novi broj časopisa ''Emitor'' koji izdaje društvo ljubitelja fantastike ''Lazar Komarčić''.
Ovaj 481. broj je tematski, tako da smo, drugi autori i ja, pisali ''detektivsku priču'', ali sa, logično, elementima fantastike.
Koncept mi se odmah svideo, a ubrzo potom sam dobio ideju o čudnom svetu gde ljudi nose časovnike koji u različitim intervalima određuju vreme, a sistem ''zvukova'' određuje različito doba dana.
U tom svetu, dva istražitelja pokušavaju da reše niz ubistava, dok se oko njih nešto mnogo ozbiljnije dešava. (Dalje)
Ne paničite: Vi čitate tviter biografiju
Osećaj vam je sigurno poznat: samo želite da pogledate kako određena osoba izgleda, i zato odlazite na njenu ili negovu tviter profil stranicu. Umesto fotografija sa plaže koje vam jasno pokazuju oblik tela, lice osobe i mokar kupaći koji ocrtava polne organe, dobijate prizor iz njihovog omiljenog filma ili fotografiju prirode. Razočarani, polazite da zatvorite prozor, ali, bez obzira što to ne želite, bacate pogled na jednu ili dve rečenice njihove biografije.
U samo jednoj sekudi, razočaranost prelazi u ubilački bes dok se pitate kako je moguće da u tako malo reči neko može da izazove tako užasnu reakciju.
Od pesničkih citata, do lažnog predstavljanja sopstvenog poslovnog uspeha na polju internet promocije i/ili tehnologija, biografije su zaista pošast za vaš centralni nervni sistem.
Ali, ne paničite! U nastavku će sve moguće varijacije biti objašnjene.
(Dalje)
Pokojnik: Deo trideset prvi
Pao je na leđa i osetio kako mu udar izbija vazduh iz pluća. Zastenjao je, a iznad, serija eksplozija oslobodila oblak prašine iz zidova groba. Rastresita zemlja na dnu rake ublažila je pad, ali je Stojan ipak jedva uspeo da se uspravi. Zabio je šaku u tlo pored stopala, i izvukao leptir koji je tu zakopao. Presekao je metalnu nit sa nožnog zgloba i otkopao pištolj koji je, u plastičnoj kesi, takođe sakrio. Uši su mu zujale od detonacija dok je čekao još nekoliko sekundi, u slučaju da se neka od granata nije odmah aktivirala.
(Dalje)
Anđeoski ožiljak
Kada ljudima pričam da mi je anđeo ispunio jednu želju, obično mi ne veruju. Doduše, obično im to pričam oko Futoške pijace ili kod one trafike između autobuske i železničke stance, kada već pomalo smrdim na rakiju i sopstveni urin. Ili dok ležim na trotoaru i vičem na prolaznike, mortus pijan.
Međutim, priča je istinita, ožiljka mi mog!
(Dalje)
Pokojnik: Deo trideset
- Tvoja deca su bezbedna. Stavio sam ih u autobus i poslao u Niš - Stojan je govorio gledajući u Milicu. - Ni ne znaju šta se dogodilo.
- Kako to misliš. Šta pričaš, bre?! - Kik je zakoračio prema njemu sa podignutim oružjem, ali ipak zastao. - Gde su mi deca?
- Nazovi policiju u Nišu. Traži dečaka i devojčicu koji su izgubljeni na autobuskoj stanici.
Kik se okrenuo ka nekom od drugih ljudi i tiho mu se obratio. Čovek je izvadio telefon, udaljio se i obavio kratak razgovor.
- Ako im se nešto desilo... - Kik je počeo da preti, ali nije završio.
- Ništa im se nije desilo. Pusti Milicu.
- Stavio si dvoje dece na autobus i poslao ih negde same, samo tako? Ti si bolestan. Ti... - bezuspešno je tražio reči.
(Dalje)
Taksistin paradoks
Svečana sala bila je uskomešana, a onda su neki među publikom primetili da na ulazu stoji profesor. Polako, žamor je zamro, a on, tek kada je sala postala savršeno tiha, počeo da se spušta niz stepenište.
Na dnu sale, okrenuo se ka auditorijumu i raširio ruke.
– Šta je – glas mu se jasno čuo u prostoriji, – glavni problem naše zemlje? Svi se ovo pitate, dan za danom, i, svako u svom akademskom domenu, traži odgovor. Uvažene kolege, smatram da sam ovaj odgovor pronašao.
(Dalje)
Pokojnik: Deo dvadest devet
- Zdravo Nebojša.
- Evo me. Gde su mi deca? - Kik je stao desetak metara ispred njega.
Stojan, stojeći pored otkopanog grobnog mesta, primetio je pokret iza Kika, nešto nalik na leđa koja se šunjanju između spomenika. Bila je noć, ali je nebo bilo vedro, a on sedeo u mraku dovoljno dugo da mu se oči relativno priviknu.
- Čak i kada sam stavio nož pod grlo tvoje dece, tvoje jebene, rođene dece, ti si ostao kukavica. Slab, tužan jadnik - Stojan je odmahnuo glavom, a kapuljača ostala na mestu. - Kako si ti bedno stvorenje, Nebojša.
- Šta pričaš, bre?! Gde su mi deca?! - Kik se proderao, u Stojanovim očima samo tamna figura kod koje je prepoznavao jedino glas. (Dalje)
Nominacija za nagradu ''Ljubomir Damnjanović''
Bilo mi je veoma drago kada sam saznao da sam, pre nekoliko nedelja, upao u konkurenciju za nagradu ''Ljubomir Damnjanović'', tojest moja priča ''Atlasovo poslednje delo'' koja je objavljena 2010. godine u časopisu Emitor.
Evo svih nominovanih priča i autora, poređanih po brojevima: (Dalje)
Evropski korak – analiza postera
Pogledajmo postavku ovog postera, a zatim pristupimo analizi njegovih elemenata.
Njegovu bazu formira plava pozadina, koja simbolizuje stabilnost i trajnost. Možemo je posmatrati kroz ideje svežine, okrepljenja, snage koja je nova, ali opet poznata i dobrodošle.
Pozadina je talasasta ili naborana.
Asocijacije ovakvog grafičkog pristupa mogu biti dvostruke. Ona može da liči na more, smirujuće i beskrajno, mirno i snažno. Takođe, može da asocira na prekrivač, predmet koji pruža sigurnost, udobnost i toplinu.
Tekstualna poruka glasi ''Evropski korak Dobro za sve''. Slova su bela, što simbolizuje čistoću i iskrenost, a pismo ćirilično, što povlači asocijacije na Ćirila i Metodija, najpoznatiju grčku braću iz 9. veka. Tekst se završava žutom tačkom, koja simbolizuje Sunce, zvezdu koja je omogućila nastanak života na planeti Zemlji, a samim tim, i našeg jedinog zajedničkog hranitelja.
(Dalje)
''Grane domovine'' u zbirci ''Baton''
Moja priča po imenu ''Grane domovine'' ušla je u ovogodišnju zbirku u okviru ciklusa "Tragovima bosanskog kraljevstva", a koji su raspisali Festival fantastične književnosti ZECON i Muzej grada Zenice.
Veoma
mi je drago da je priča prošla - pre nekoliko godina, priča ''Jesenji
lov'' ušla je u ovaj ciklus, a sada je tu i ''Grane domovine''.
Žanrovski, rekao bih da je priča istorijska fantastika sa elementima
horora, smeštena u predeo Bosne početkom 1. veka, tada u jeku pobune
Ilirskih plemena protiv administracije Rima. Malo sam istraživao pre i
tokom pisanja o tim događajima, i prilično sam zadovoljan kako je priča
ispala, a sada još više. 
Ona i druge odabrane priče biće objavljene u festivalskoj zbirci "Baton", koja će premijerno predstavljanje doživeti početkom aprila u Zenici na šestom Festivalu fantastične književnosti ZECON.
Pokojnik: Deo dvadest osmi
Sedeo je pored groba svoje majke. U daljini, dok je zimski dan bacao poslednje tragove svetla preko horizonta, mogao je da vidi prve kuće Veternika. Novosadsko novo groblje prostiralo se oko njega u svim pravcima, poput ogromne fleke mermera, trulog cveća i rastresite zemlje koja je na tu livadu pala sa neba. Vazduh je mirisao prepoznatljivo, na zelene grmove i sredstva za čišćenje. Stojan, zgrčen od hladnoće i bolova, razmišljao je o prošlosti.
(Dalje)
