Korporativna etika: Tviter nije vaš prijatelj!
Naša korporacija razume svrhu društvenih mreža, do te mere da shvatamo zašto se ne zovu na srpskom jeziku ''socijalne mreže'' (logičniji prevod, ali netačan), već ''društvene''. Potreba za postojanjem Fejsbuk, Tviter, Gugl Plus, Instagram i svih ostalih mreža koje smo već zaboravili je jasna i očigledna: pomoću njih, komuniciramo sa širom javnošću, prenosimo ali i primamo poruke, kao i uvek ključni feedback, tojest povratnu informaciju, kako se kaže na srpskom feedback. Čvrsto podržavamo naše zaposlenike da stvore naloge na ovim mrežama, i uđu u komunikaciju sa ljudima na čitavoj planeti.
(Dalje)
Izbor učenice
- Marko?
- Da, nastavnice?
- Šta bi ti želeo da budeš kada porasteš ?
- Astronaut!
- A ti, Miloše, šta bi ti želeo?
- Rok zvezda!
- Milice? Šta ti želiš da budeš kada porasteš?
- Ja bih želela da upišem i završim fakultet u roku, po mogućnosti ekonomiju ili stomatologiju, pronađem siguran, stabilan posao, zatim odanog muškarca i da zajedno zasnujem zdravu porodicu koju ću moći da izbalansiram sa karijerom. (Dalje)
Velika srpska teorija praska
Scena - prljava dnevna soba ispunjena nameštajem koji je star najmanje 40 godina.
Ulazi momak, Marko, pali televizor, a zatim baca daljinski.
Marko: E jebem mu krvavu majku, propustio sam epizodu ''Akademije debelih''. Zorana, kurvo, što sada nisi pustila reklame od pola sata?
(smeh publike)
Podiže se pokrivač i otkriva Dušana koji leži na kauču.
Dušan: Š’a se dereš, jebem ti oca u grobu?
Marko: Propustio sam...
Dušan: Ma puca mi kurac šta si propustio, zar ne vidiš da spavam, kevi ti bolesnu bulju razvalim!
Marko: Ćuti, sada će da krene ''Smešno ćoše kod Đoše''.
Dušan: Čekaj da donesem rakiju!
(Dalje)
Pušenje u trudnoći
Radila sam tada u trafici na novoj Detelinari. Sviđao mi se taj deo, pre svega jer je bio dobro osvetljen i naseljen uglavnom mladim porodicama. Nekoliko godina ranije, umesto zgrada tu su se nalazile jednospratne kuće. Onda su došli buldožeri i Romi koji odnose korišćene cigle i crepove, a zatim su tu izrasle zgrade. Računala sam da svi koji imaju dovoljno novca da kupe stanove verovatno neće ići da pljačkaju trafike.
Jedno veče, nešto pre 23 časa, na prozor mi je zakucala devojka. (Dalje)
Ne paničite - postali ste kanibal!
Želite malo da se provedete, a nekako su vam dosadili alkohol, marihuana i redovne sintetičke droge koje kupujete u dvorištu obližnje srednje škole. Probali biste nešto novo i uzbudljivo, ali ne znate šta tačno. A tada vam na um pada odlična TV serija koju već mesecima redovno kradete sa interneta - Brejkin Bed! Naravno, odmah pomišljate na metamfetamin, ili kako je poznat u narodu, met.
Pozivate vašeg maloletnog dilera i kupujete gram po veoma povoljnoj ceni.
Ne možete da izdržite, već odmah pušite, šmrčete, jedete ili ubrizgavate određenu količinu.
Bravo gospodine ili gospođo narkomane, upravo ste postali kanibal!
(Dalje)
Olimpijska klaster migrena
- Dragi gledaoci, ukoliko se upravo uključujete, pratite Olimpijadu na...
- Vidi koliko ovih mušica! - mladog komentatora prekida njegov stariji kolega grubog glasa. - Da ih stavimo u onaj Hičkokov film, znate na koji mislim, ‘’Psiho’’, dobili bismo isti taj film, samo sa mnogo mušica.
- Da... ima mušica - mlađi zamuckuje, ali se brzo snalazi. - Vlažnost je zaista velika u Londonu. Trenutno, naš takmičar...
- Jednom, kao mali, upao sam u roj mušica. Ali i tada ih je bilo manje nego ovih ovde. Vidi ih, ogromne su, prave nemani! Nego, gde je naš Mihajlo?
(Dalje)
Ne paničite – imate manjak olimpijskih medalja!
Izbacili ste partizanske spomenice vašeg dede iz porodične vitrine, očistili stakla i spremili mesta za slike novih heroja koje ćete iseći iz novina. Službeni pištolj vašeg oca položen je na sto i spreman za proslavnu paljbu dok grčevito gledate utakmicu i proklinjete sve narode sveta osim našeg. Vaše srce očekuje nove uspehe i trijumfe domaćeg sporta nad ostatkom komunističko-kapitalističkog ološa.
Sat označava kraj. Pištaljka sudije ga potvrđuje. Lopta promašuje go, loptica pada iza linije, i sve vaše nade su propale. Omraženi stranci slave, dok plavo-crveno-beli zure u prazninu, vlažnih očiju. I vaše oči su vlažne, ali vam zubi škrguću od besa dok hvatate pištolj, namereni da posetite onog komšiju čudnog prezimena sa drugog sprata kog ste čuli da navija za ''njihove''.
Ne činite to! (Dalje)
Otkaz kroz SMS i još ponešto
Sediš na radnom mestu, pokušavaš da se fokusiraš na posao. Napolju je 40 stepeni, a ti nemaš klimatizovanu kancelariju. Preko puta Milka, stara 63 godine, čita besplatne dnevne novine i puši. Ona nikada ne otvara svoj prozor pa ti dim ide pravo u lice, pomešan sa mirisom njenog parfema koji te podseća na spoj prašine i trulog cveća.
Čuješ zvuk sa mobilnog telefona. Stigao ti je SMS. Otvaraš poruku.
''Dragi kolega, uskoro ćete dobiti papirni avion. Nemojte ga baciti, budući da sadrži poruku za Vas! Vaš državni poslodavac.''
(Dalje)
