Zašto sam ja prava osoba za onlajn promociju tvoje firme?
Drago mi je da si me to pitao. Vidiš, ja sam ti ono što se kaže, internet guru. Ja kapiram internet. Internet za meni nije stvar, kao telefon, ili šta ja znam, cipele, za mene je internet način života. Znaš koliko dugo sam svaki dan na internetu? 12 sati, nekada i više. Ali to nije taj tvoj internet, kada ideš na blic.rs da vidiš da li smo zaratili sa nekim. Ja radim na internetu.
(Dalje)
Pokojnik: Deo drugi
Prethodni deo pročitajte ovde - Pokojnik: Deo prvi.
Pokojnik: Deo drugi
Stojan je ušao u stan.
Zavukao je ruke u džepove i spustio palčeve na kuhinjski sto, a zatim položio dlanove na njegovu površinu. Srce mu je ubrzano kucalo, disao je plitko. Pre nego što pošao kući, oprao je ruke u kišnici koja je u mlazu tekla iz slomljenog oluka. Ipak, kada je podigao šake, video je da su bledo-crvene fleke ostale iza njih. (Dalje)
Pesma serijskog ubice
Nova priča za radionicu na forumu Znak Sagite. Tema za avgust, bolje rečeno zadatak, bio je ukombinovati u priču spisak od deseta reči sa početnim slovom Lj (ljubopitljivost, ljubomornija, ljuske, ljupko, ljutko, ljudožderstvo, ljigavčeva, ljubimče, ljuljaška, ljuštionica, ljubitelji). Priča je dobila osrednji plasman. Ukoliko želite, pročitajte je ispod.
Pesma serijskog ubice
Postoji previše priča o serijskim ubicama. Ovo je jedna od njih.
Neimenovani grad, vi verovatno već zamišljate neku američku metropolu, uronjenu u mrak i nezdravu kišu. Ta slika je sasvim na mestu, iako ne mora baš obavezno da bude Amerika. Serijskih ubica, baš kao i velikih boginja, ima na sve strane. (Dalje)
Pokojnik: Deo prvi
Prethodni deo pročitajte ovde - Pokojnik: Postanak.
Pokojnik: Deo prvi
- Šta koju pičku mat... – izustila je prva prilika, ali nije stigla da završi.
Cigla koju je Stojan usput pokupio napustila je njegovu šaku i u trenu oka prešla razdanjinu između dlana i lica u tami. Nije video detalje, ali je sasvim dobro video obrise.
Devojka ili žena, rascepane majce, koprcala se na zemlji. (Dalje)
Pokojnik: Postanak
Dobrodošli u početak triler novele ''Pokojnik''!
U nastavku možete da pročitate zašto sam počeo da pišem i bacite oko na prvi deo, tojest uvod. Ostatak novele (sada završene), sačinjene od 30 nastavaka možete da pronađete tako što ćete čitati unose pod kategorijom ''pokojnik'' i redom pratite priče koje grade jedinstvenu celinu o običnom čoveku iz Novog Sada koji je iskoristio svoju tešku, krvavu prošlost da nadu zameni zasiljem.
Nadam se da će vam se svideti...
Priče o super-herojima i maskiranim osvetnicima su me oduvek privlačile. Pre nekoliko dana, međutim, palo mi je na pamet da malo pišem nešto na tu temu, samo u domaćem okruženju, bez nadrealnih elemenata kao što su super-moći, super-zlikovci i ostale super-stvari. Planiram da pišem u nastavcima, naravno u okviru iste celine.
Pokojnik: Postanak
Zadržao se pored groba dugo pošto su svi otišli. Ljudi su očekivali da će ih pozvati kući, da nešto pojedu i popiju u sećanje na njegovu mrtvu majku. Nikom nije rekao ništa osim ''hvala''. Samo je stajao tamo.
Jesenja kiša mu se slivala niz lice, a noć počela da pada kada je napokon krenuo.
Ispred, sivi Novi Sad bojio se u crno. Koračao je polako, kao da zapravo nigde ne ide. (Dalje)
Napuštena i pronađena
Minijatura, koju sam danas napisao za okvirno 20 minuta.
Napuštena i pronađena
Bio je visok, crn i misteriozan.
Prišao mi je dok sam sedela u parku, sama i napuštena. Sunce je sijalo visoko iznad njegove glave, kao oreol nad svetim čovekom.
Bojažljivo sam podigla glavu, očekujući udarac ili bar grubu reč. Navikla sam na takve stvari. Ulice su surove i nepraštajuće. Celu prethodnu noć provela sam hodajući prljavih trotoarima. Bila sam gladna i uplašena, kako sam se i obično osećala. (Dalje)
Strah i njegov sluga
Duže vreme nisam napisao recenziju nekog dela koje sam nedavno pročitao. To se promenilo sa drugim brojem časopisa ''Astronomski magazin''. Evo celokupnog teksta.
Strah i njegov sluga
(Everest medija)
Nema sumnje, negativci su često najzabavniji likovi u mnogim umetničkim delima; zapravo, većina njih preživi duže u mislima publike nego heroji i kauboji sa belim šeširima. Pop kultura je svedok ovog trenda: mnogi znaju za Luka Skajvokera, ali dovoljno je nacrtati konturu crnog šlema ili pustiti tri sekunde teškog disanja u prateću, preteću muziku, i gotovo svi će prepoznati Darta Vejdera.
(Dalje)
