Manje od Nule i Američki Psiho
Potpuno sam oduševljen Bretom Istonom Elisom - nakon što sam pročitao ''Manje od nule'', pomalo nevoljno sam uzeo roman ''Američki psiho''.
''Manje od nule'' me je vrlo prijatno iznenadio svojim nihilizmom i neverovatno nepristrasnom prazninom pripovedanja gde ništa nije bitno niti mora da ima smisla, kako za likove, tako i za čitatelja. U odnosu na vrlo blaze ekranizaciju koja se fokusira na usiljenu anti-droga poruku, roman je gotovo pravo remek-delo koje sa pravom nazivaju ''Lovac u žitu'' MTV generacije. 
Međutim, film American Psycho me je sasvim oduševio, i nisam baš jako rado uze da čitam njegovu književnu osnovu. Dobro je da nisam odustao: roman daje stvarno neverovatno čitalačko iskustvo i pogled u najmračnije delove čovekove svesti.
Bez obzira na stvarno užasno nasilne segmente lišene svake auto-cenzure, Elis me je mnogo više kupio kompletnim utiskom dela, koje je monotono, repetativno i koje tone sve dublje i dublje u ludilo glavnog lika Patrika Bejtmena i njegovo dvostrukog života brokera krajem ostamdesetih i sadističkog serijskog ubice.
Istovremeno, oduševio me je morbidni humor i relativna lakoća čitanja celina koje imaju, prepostavljam namerno, savršeno nezanimljive teme poput modnih stilova i tada aktuelne muzike.
Drago mi je da ne moram više da ga čitam, ali je roman ''Američki psiho'' delo koje ne mogu ni da zamislim kako neko može da stvori, ne zbog šokantnosti, već gotovo neljudskog pristupa svim elementima Bejtmenovog života. I to mislim u najpozitivnijem mogućem smislu.
Mapa za StarCraft 2: Call of Ancestor
Uz drugara Mladena, ili DieHard-a sa foruma PhotonTide pre nekoliko nedelja dobio sam mogućnost da ispunim dečački san i pišem priču, tačnije zaplet i dijaloge za igru. OK, nije baš pravo-pravo, pošto sam učestvovao u pravljenju mape za novi StarCraft 2.
Iako sam igrao original, nisam bio nikada dovoljno upozant sa takozvanim Starcraft lore - drugim rečima, morao sam malo da istražujem frakcije i istoriju ove zaista fantastične franšize. Rezultat je prva mapa onoga što bi trebalo da postane mini-kampanja po imenu ''Call of Ancestors''.
Uz pomoć drugih ljudi iz Photon Tide-a, snimili smo i glasove za likove, a evo kako sve izgleda kao finalni proizvod:
Već sam se bacio na pisanje nastavka priče. Bilo bi sjajno raditi ovo neko vreme profesionalno.
Klub umjetnosti "Tanja & prijatelji"
Ovo deluje zanimljivo: Facebook konkurs za pesme i priče. Ako sam dobro razumeo, inicijativu je pokrenula pesnikinja Tanje Zubčević-Alečković kao vid alternativnog objavljivanja mladih autora. Da ne bi davio i prepričavao, evo propozicija konkursa i opširnije priče.
Jasno, glavna akcija će se odvijati na istoimenoj FB fan strani.
Ako imate nešto, pošaljite. Ukoliko Tanji i ekipi pođe za rukom da ovo dovoljno i na pravi način promovišu, zbirka će vrlo verovatno ugledati svetlo dana u prilično tmurnoj ex-yu izdavačkoj atmosferi. Međutim, bez unapred garantovanog novca, malo toga je sigurno...
Kako se vama čine ovakve amatersko-volonterske inicijative?
Finale
Evo jedne kratke priče sa kojom sa učestvovao na prvom konkursu ''Utkane priče'' koji je 2009 organizovalo udruženje građana Res Polis. Uslov za slanje bio je da priče uključuju jednu ili više lokacija Novog Sada, pa sam se ja odlučio za Dunavski kej, koji je inače moj omiljeni deo grada, a sama reka se često javlja u mojom pričama.
Na moje beskrajno zadovoljstvo, priču ''Finale'' je žiri ocenio sa 27/30 bodova i tako sam osvojio drugo mesto i mnogo bitnije, objavljivanje u zbirci i prevod na engleski. U globalu, ''Utkane priče'' i Res Polis su stvarno sjajno odradili posao od početka do kraja, a meni je drago da sam deo krajnjeg proizvoda.
