Ademini ide kući
Siniša ulazi u praznu svlačionicu, i gledao oko sebe. U jednom uglu sedi igrač i bulji u pod. Siniša uzdiše, prilazi polako, otkopčava sako i seda nasuprot njega.
- Vidi, Ademko, moramo da razgovaramo. Ademko, Ademini, kako god da se zoveš. Je li tvoji roditelji nisu razmišljani o nekom lepšem imenu, tipa Lazar, Dušan ili Srbobran? Mnogo je ovo tvoje ime čudno, zvuči kao da je napisano u pogrešnom padežu. Nebitno. Samo primećujem.
Siniša se naginje napred i spušta ruku igraču na rame.
(Dalje)
Jovanova pank večera
Malo prizora iz jedna aprilske večeri, snimljenih oko centra Novog Sada pomoglo mi je da napišem kratku priču. (Dalje)
''Lažno buđenje'' i Anomalija #1
Pre gotovo 2 godine učestvovao sam na konkursu koji je organizovalo društvo ljubitelja fantastike ''Lazar Komarčić'' - konkurs je bio za kratku priču sa elementima fantastike.
Pre nekoliko dana, zbirka najuspešnijih radova koji su pristigli na isti konkurs je objavljena. Moja priča, ''Lažno buđenje'' ušla je u izbor 18 priča i veoma mi je drago zbog toga. U njoj, priča prati mladog istraživača koji radi na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i testira novi lek, koji poseduju sposobnost da osobama pruži ogromnu mogućnost istraživanja sopstvenih snova kroz lucidnost. U toku istraživanja, on, međutim, počinje da primećuje prisustvo svoje bivše devojke, koja se nalazi na Novom Zelandu, i to u komi, nakon što je doživela nesreću.
Dragi, neozračeni građani
Besmrtnim rečima velike Marije Kiri, sa plutonijumom, uranijumom i ostalim radioaktivnim govnima se ne smemo zajebavati. Mi ovo shvatamo i nama možete verovati, jer mi smo državni radnici, a samim tim i (vrlo verovatno, statistički gledano) vaši partijske kolege. Mi naše državne poslove ispunjavamo veoma ozbiljno, a pogotovu ukoliko uključuju emisiju štetnog zračenja. Koje nema, naravno, govorimo samo hipotetički.
Institut u Vinči, osim što sjajno obavlja posao koji ima nekakve veze sa radiokativnim stvarima i tako time, u poslednje vreme dolazi u žižu javnosti po raznim netačnim medijskim izveštajima. Javno preduzeće Nuklearni objekti Srbije odgovorno tvrdi da nikakvih akcidenata nije bilo, niti da znamo šta tačno ta reč znači, pošto je većina nas završila Ekonomski i Pravni fakultetu ili nekakav privatni menadžment, ali to još uvek nismo priznali pa im računamo samo srednju školu.
(Dalje)
Udovi
Doktor je pokušavao da pronađe arteriju i zaustavi krvarenje. Čovek je pucao sebi u nogu neposredno iznad kolena. Sačma je samlela kost i mišiće, a sada se koprcao i vrištao dok su zaposleni u hitnoj pomoći činili sve što mogu da ga zadrže u životu. Kako su sekunde tekle, čovek je bio sve mirniji i mirniji.
- Uskoro ću biti ceo. Glas na telefonu nije lagao – skliznulo je sa njegovih usana zajedno sa malo pljuvačke kada su ga napokon odgurali u operacionalnu salu.
Doktor je obrisao znoj i pošao da zameni krvavu odeću.
Nekoliko časova kasnije, pred kraj njegove smene, izašao je ispred bolnice i pridružio se kliničkom psihologu koji je takođe izašao na pauzu.
(Dalje)
