Pronađi uljeza u predizbornoj pesmi ''Oda radosti''
Pažljivo analizirajte pesmu, posebno tekst, koji ide preko numere ''Oda radosti''. Svaka strofa poseduje jednog ili više uljeza, tojest pojam koji je na neki način ugrozio ili ugrožava perspektivu Srbije u evropskoj porodici.
1. Pariz, London, Madrid, Big Ben, Berlin, Raška, Novi Sad
(Dalje)
Bokijev Kadet
Sedimo ispred kafane ''Tašmajdan'', pijemo pivo i pričamo o životu. Osim mene, tu je Mirkaš, odeven u njegovu novu, pijačnu Adidas trenerku i jednako pijačne Adidas patike, i Vladan, ceo u teksasu, uz naravno, neizostavne kaubojske čizme, jebale ga čizme.
- Radoše, ‘ajde donesi nam još tri piva, i piši mi na crtu, keš mi je zastao u robi, nekoj, znaš već kako to ide.
- Znam, znam - klima Radoš glavom, debeli, krezubi konobar koji je tu radi verovatno od vremena kralja Milana. (Dalje)
Pas, dva psa i svetlo na nebu
Nedavno sam ponovo došao do kamkodera koji sam dobio pre nekoliko godina, i počeo da ga malo nosim sa sobom. Usput, snimio sam neke stvari koje su mi pale za oko, i izmontirao ih u kratak, recimo, film. Oko toga sam potom napisao jednako kratku priču, bez radnje ili zapleta, više nalik na naraciju. (Dalje)
Američka srednja škola – okruženje za svaku priču
Nikada nisam bio u Sjedinjenim državama. Nikada nisam kročio ni u jednu obrazovnu instituciju ove zemlje, niti znam kako tačno one funkcionišu (da li je sistem univerzalan za sve države, ili postoje razlike između srednjih škola u Arkanzasu i Severnoj Dakoti). Međutim, to uopšte nije bitno. Pop-kultura mi je pokazala i prikazala stotine srednjih škola, i hiljade učenika.
(Dalje)
Tramvaj broj 9
Stižem u Beograd oko sedam. Napolju je svetlo, a autobuska stanica izgleda odbojno, kao, valjda, i svaka druga stanica na svetu. Niski taksisti me odmah saleću.
- Treba taksi, hoćeš taksi, taksi, taksi?
Trudim se da ih ne gledam u oči. Obučeni su slično, imaju tamna lica, ne znam da li od prljavštine ili sunčanja. Smeškaju mi se, i deluju mi potpuno odvratno. Moguće je da se samo tripujem, ipak sam nedavno ustao, a spavao sam veoma loše. Trudim se da osetim uzbuđenje zbog putovanja, koju mrvicu radosti zbog susreta sa novim, nepoznatim, ali nema toga u meni. Samo sam nervozan i pun negativnog naboja, poput čoveka koji očekuje loše vesti. Znam da je to zato što kompletno putovanje shvatam previše ozbiljno. To mi je jasno, ali ne mogu da se odmetnem osećanju.
(Dalje)
