Nedelja, April 08, 2012
Američka srednja škola – okruženje za svaku priču
Nikada nisam bio u Sjedinjenim državama. Nikada nisam kročio ni u jednu obrazovnu instituciju ove zemlje, niti znam kako tačno one funkcionišu (da li je sistem univerzalan za sve države, ili postoje razlike između srednjih škola u Arkanzasu i Severnoj Dakoti). Međutim, to uopšte nije bitno. Pop-kultura mi je pokazala i prikazala stotine srednjih škola, i hiljade učenika.
Njihovoh okruženje mi je poznato. I deluje mi da je ono idealno za pričanje priča.
Bilo da su horori, komedije, tragedije, drame, akcije ili naučna fantastika – sve mogu da budu smeštene u srednju školu, negde u SAD. Tri prijatelja žele da naprave žurku i postanu popularni? Ili možda da ubiju vampira koji lovi po njihovom malom gradu? Ili bilo šta treće? Može, sve je moguće u američkoj srednjoj školi.
Kako izgledaju prave škole, nemam pojma. Skoro sigurno nisu uniformne, niti uvek onakve kako su predstavljene u filmovima, serijama i romanima. Ipak, znam jedno – one se očigledno baziraju na podelama, i grupama koje uspostavljaju neformalan, dinamički sistem.
U kojoj meri je ovo istina ili nije, ne znam, ali u krajoliku globalne mašte, svaku američku srednju ispunjavaju klike: popularni sportisti, lepe devojke i navijačice, štreberi, got-klinci i mnoge druge. Oni su budući predsednici, domaćice i masovne ubice. Međutim, svi oni, u tom periodu, moraju da budu zajedno, na tom mestu, gde provode vreme i odrastaju. Nemaju ništa zajedničko, osim mladosti, a i to je upitno, ukoliko se u priču ubacuje i nastavni kadar, što je često slučaj.
Nametnuta interakcija koja dovodi do konflikta i drugih događaja je ono što je ključno – sportisti i popularni momci ne znače ništa bez štrebera koje terorišu, a kojima se ovi potom svete. Lepe devojke su samo lepe devojke ako neko ne čezne potajno za njima, samo da bi shvatili da su one prazna forma bez sadržaja, a koji se sve vreme nalazi u onoj drugarici sa ružnim naočarima.
Svi oni se gužvaju po hodnicima koje ispunjavaju bež ormarići, i svi su, na neki način, povezani sa svim ostalim. Stvarna srednja škola, kao mesto, sa zidovima i prošlošću, kao deo državnog obrazovnog sistema, zapravo ni ne postoji. Ona, u zapletu, može da bude kompleks zgrada star svega nekoliko godina, a može i da bude zgrada iz kolonijalnog perioda koja krije mračne tajne. Srednja škola kao prostor nas zanima samo koliko je to potrebno za priču.
Više nas interesuje da li u njoj postoji bazen gde akteri mogu da se ušunjaju noću, ili kotlarnica gde su roditelji spalili domara-ubicu.
Američka srednja škola je tako dobar prostor, da čak i ja mogu da pišem o njoj, i ubacujem domaće nasilnike u tela suicidalnih tinejdžera. Sve prolazi u srednjoj školi u SAD.
Zato, američka srednja škola nije samo državna institucija poput bolnice, policijske stanice ili vatrogasnog doma. Možda je ona projekcija segmenta američke kulture, namerno plasirana u ovom obliku, ali sam skloniji da mislim da je ona samo nastala nakon godina ekspozicije svih mogućih varijacija, dobrih, loših i čudnih.
Kroz tu ekspoziciju, ona je postala deo narativne tradicije celog sveta, i postoji sada kao samostalni, iako zamišljeni entitet.
A on pripada svima koji u njemu žele da ispričaju priču, ma kakva ona bila.
Sve pohvale za post!
