Petak, April 20, 2012
Pas, dva psa i svetlo na nebu
Nedavno sam ponovo došao do kamkodera koji sam dobio pre nekoliko godina, i počeo da ga malo nosim sa sobom. Usput, snimio sam neke stvari koje su mi pale za oko, i izmontirao ih u kratak, recimo, film. Oko toga sam potom napisao jednako kratku priču, bez radnje ili zapleta, više nalik na naraciju.
Mračna ulica, na čijem kraju dva figure preskaču rupe ispunjene blatnjavom vodom. Kaldrma na mestima svetluca nalik na komade razbijenog, gvozdenog ogledala. Obrisi hodaju dalje. Prva osoba verovatno nikada neće ni znati da je druga hodala iza nje.
Beli, kockasti stubovi pokazuju mesta u zemlji gde leže leševi. Oni su stari, a leševi su odavno postali deo istog tla u koje su spušteni. Uprkos kontrastu, njihova belina prigodno se uklapa u mrak koji ih obavija.
Futoška ulica, automobili i pas na povodcu. Slobodna ili slobodan da trči, ali samo dokle lanac doseže. Relativna sloboda.
Dva psa, mali i veliki, oba bela, dodiruju se njiškama preko ograde. Relativno robstvo.
20:26, kaže crveni neon, ili LED lampe. Znak je veoma informativan, osim vremena pruža prolaznicima datum i temperaturu. Iz dana u dan, znak poziva goste u svoj hotel, i besplatno im govori činjenice o njihovom životnom okruženju.
Koraci. Nebo izgleda osvetljeno, iza njega i dalje sija Sunce. Ali tlo je crno i mokro. U barama se vide prizori koji se tresu poput želea: slike, toliko nestvarne da nije ni bitno koliko dobro prikazuju okruženje.
Na nebu je zvezda, špijunski satelit, možda i neki gasni gigant koji emituje svetlo kao rupa u balonu stvarnosti iza kog se nalazi mnogo svetliji svet.
Koraci prolaze blizu, a potom odlaze u tišinu.
