Ivica Milarić

Bokijev Kadet

Sedimo ispred kafane ''Tašmajdan'', pijemo pivo i pričamo o životu. Osim mene, tu je Mirkaš, odeven u njegovu novu, pijačnu Adidas trenerku i jednako pijačne Adidas patike, i Vladan, ceo u teksasu, uz naravno, neizostavne kaubojske čizme, jebale ga čizme.
 - Radoše, ‘ajde donesi nam još tri piva, i piši mi na crtu, keš mi je zastao u robi, nekoj, znaš već kako to ide.
 - Znam, znam - klima Radoš glavom, debeli, krezubi konobar koji je tu radi verovatno od vremena kralja Milana.
 - Nego - nastavlja Mirkaš sa pričom, a njegova retka kosa vezana u jadan, konjski rep trese se sa svakom rečenicom. - On meni pokušava da uvali te frižidere, kaže, iz Hamburga, doneli ovi naši gastosi, a Nemci to izbacuju iz kuće kada im više ne trebaju.
 - Nove frižidere? - Vladan dodatno navlači rukave, da bismo svi mogli da vidimo njegove tetovaže zmija, lavova i drugih divljnih životinja.
On misli da su opake, ali izgledaju kao da ih je nacrtalo neko ćoravo dete. Doduše, ni jedno dete ne bi iskoristilo tako mnogo boja.
 - Nove, brate, nove! Oni kada kupuju, bacaju staro, makar bilo staro pet dana.
 - Jebem im majku rasipničku - Vladan pljuje na pod letnje bašte, iako je prekriven itisonom.
 - Moj kurac nove, nisu oni glupi - ubacujem se, iako ne želim zaista da se raspravljam sa Mirkašem i njegovim repićem.
 - E, kada ti kažem, majke mi Nevenke! Zašto bih lagao?
 - Ne lažeš ti svesno, samo si glup.
Smejem se, smeje se Vladan, Mirkaš se smeška ali vidim da mu nije sve jedno.
 - Ne seri! Slušajte bre priču, konji jedni! Kaže taj tip meni...

Odjednom, iz Aberdareve izleće Opel Kadet i juri pravo ka našem stolu. Sunce piču u šoferku, i ne vidim ko je za volanom, a pesnice mi se stežu oko naslona stolice, u očekivanju skoka koji ćemo svi uskoro izvesti.
 - U pičku materinu! - čujem Mirkaša, a Kadet se zanosi, usporava neznatno i preskače bankinu. Zaustavlja se dva metra od ulaza u ''Tašmajdan''.
 - Di ste pičke, stigo Tompson! - dere se Boki kroz prozor kola.
 - Oho, pa vidi ti to! - Mirkaš širi ruke. - Čika Boki, jebo te bog!
 - Gde si čika Boki, majku ti staru! - Vladan se isto pozdravlja.
Vrata kadeta se otvaraju uz zvuk nalik na ceđenje limuna od lima, a iz njega izlazi Boris, poznat kao čika Boki. Nosi dug, kožni kaput, dok mu na glavi, osim, duge, sede i neopisivo masne kose, stoje i ovalne, plavičaste naočare. Govori jedva otvarajući usta, jer mu se između usana nalazi cigareta.
 - Pa gde ste, ološu! - seda za naš sto, a ja mu klimam glavom. - Oho, vidi i ovaj izdrk je tu. Šta ima? - pruža mi ruku.
 - Ništa Boki, ništa pametno - rukujemo se, a zatim i ova dvojica čine isto.
 - Jebeš pamet, Tito je bio pametan pa su mu ipak odsekli nogu! - ceri se Boki.
 - Pomaže bog, čika Boki - pojavljuje se i Radašin.
 - Bog te nabio! Gde si Radašine, stara kuko. Daj pivo neko... čekaj, ma teraj pivo u pičku materinu, davaj rakiju.
 - Koju ćeš?
 - Neku od rakije!
Svi se smejemo. Boki me nervira, ali moram da priznam da ima u njemu nekog duha, iskre koju je cuga, pljuge, loš posao, nedostatak posla i hiljadu drugih stvari odavno, u ostatku naše generacije, ubilo.
 - Šta se radi, čika Boki? - pita Mirkaš, uvlakač stari.
 - Evo, nedelja, dan za odmor, dan kada je i bog išao u kafanu da vidi ortake. Šta vi?
 - Ma ja, baš im pričam, imam nekog tipa u Nemačkoj koji donosi frižider...
 - Jao, Mirkaše, boli me kurac za tvoje šeme, što si bre odmah uzeo da me smaraš kao stoku. Daj frižider da ti se poserem u njega odmah, ali odmah!
Sada se i ja jako smejem, drago mi je što mu je zapušio usta. Dok se cerekamo, neki čiča u prepotopskom odelu sa mirisom naftalina zastaje pored našeg stola.
 
 - Dobar dan. Skupljamo priloge za decu - muca matorac, a mi se okrećemo ka njemu. - Humanitarna akcija.
 - Produži čiča - Vladan mu naređuje.
 - Čekaj - Boki podiže ruku. - Koliko traje ta akcija?
 - Do juna.
 - A šta ako ja hoću da uplatim deci nešto u julu? Neću moći?
 - Možete, možete kada god hoćete!
 - Pa kako onda traje do juna?
 - Pa... ovo što ja radim traje do juna.
 - Deda, pali, nemoj da nam prodaješ te priče - Mirkaš skreće pogled.
Matorac se okreće, i polako odlazi od stola, ali ga Boki hvata za rukav.
 - Polako. Čekaj bre, gde bežiš odmah?! Evo ti - gura mu u šaku 100 dinara. - Ali pazi! Ovo je za tebe. Ne za decu. Za tebe. Zato što poštujem starost. Uzmi te pare, a deca neka se snađu. Neka odrastu, neka kradu, neka ubijaju. Razumeš?
 - Razumem. Hvala - stari klima glavom energično, i odjedom mu očigledno puca kurac za decu. - Hvala vam puno.
 - Putuj igumane - Boki ga pušta. - I nemoj tu da skrećeš, novo groblje ti je tamo - pokazuje, a mi se smejemo. - Nemoj zaboraviti da glasaš pre nego što pandrkneš!

Uz smeh, stiže rakija i pivo. Minuti prolaze, mi cugamo, Boki se javlja sa svakim stanovnikom Palilule, kao i onim koji su u prolazu. Taj tip zna sve, svi znaju njega. Da nije klošar i raspali alkos, bio bi predsednik zemlje ili barem novi Bata Živojinović.
U međuvremenu, pojavljuju se komunalni panduri da mu seru što se parkirao na trotoar. Svi skačemo, Boki im prilazi i nakon pet minuta rasprave oni odlaze.
 - Vidi koliko imaš mesta, sve prazno, samo se premesti, vratiće se kerovi za pola sata - moli ga Radašin.
 - Neću! - Boki odmahuje glavom, a štrokava kosa leti na sve strane.
 - Zašto?
 - Zato što sam ja čika Boki, bre! Ovo je moj grad, pička mu materina, a ne nekih debilčina sa lisicama na bulji, eto zašto!
U narednih pola sata, prolaznici se muče dok obilaze auto, a svi mole Bokija da pomeri svoj raspali Kadet. On samo sipa rakije u sebe, dere se i priča o svemu što postoji na svetu. I ja postajem nervozan što ne pomera ta jebena kola, ali znam da verovatno nema sile koja bi ih pomerila, a da ne mora pre toga da ubije Bokija na licu mesta.
 - Kako ćeš ići kući? - Vladan se raspituje.
 - Šta bre kako?!
 - Hoćeš voziti?
 - Jašta! Što ne bih.
 - Boki, čoveče, danas je maraton, imaš pandura na sve strane! Skenjaće te za dozvolu.
 - Boli me kurac. Ja sam čika Boki. Mogu da me povuku za đoku! - izjavljuje i spušta praznu čašicu na sto.

Svi se utišavamo i umirujemo, osim Bokija. Svakog trenutka, doći će komunalci i dignuti mu auto. On će se prvo svađati, zatim i potući sa njima, doći će prava murija i složiti ga kao metar drva, verovatno pri tome i nas malo prevaspitati. Ili će poći kući, krivudati ulicama, dok ga ne zaustave panduri, kojim će jebati majku Miloševićevsku, i onda ga složiti kao metar drva.
Imam čudan osećaj da se opraštamo sa Bokijem, kao da pijemo na njegovom bdenju, zajedno sa njim.
Njega savršno boli kurac.
A onda se, bez najave, iz pravca Starine Novaka pojavljuje figura. Vidim da Radašin već gleda u tom pravcu, nasmejan. Iz hlada izazi debele žena, koja u rukama drži ogromne kese. Gegajući se, prilazi našem stolu.
 
 - Borise, kurvo, već si se napio! - dere se Dragica, i udara ga u potiljak. - A tvoja supruga da vuče ova govna, ha? - mlatara kesama. - Znala sam, kada sam znala da si ovde! E pizda ti ona materina, ‘ajde marš u kola. Idemo kući!
Bez reči, Boki ustaje, vadi pare za piće i prilazi Kadetu.
 - Gde si ti to pošao, pijana stoko?! - viče Dragica i trpa mu kese u ruke.
Poput sneška belića sa nogama, obilazi auto i seda na vozačko sedište. Boki seda na suvozačko, i stavlja kese u krilo.
U tom trenutku, vraćaju se i dva komunalca.
 - Upozorili smo vas! Sada moramo da vam pišemo kaznu! - jedan kaže Bokiju.
Dragica gura svoju ogromu glavu prema suvozačkom prozoru.
 - Ej dečko? Idi bre u tatin kurac, čuješ, i tamo piši kaznu! - Dragica reži, a komunalci se povlače.
Kadet se pali, motor počinje da brunda i oni odlaze.
Komunalci se gledaju nekoliko trenutaka, pa zatim posmatraju nas i sigurno, u sebi, procenjuju kolike su pičke upravo ispali. Ne znaju da je Bokijeva Dragica uspela da obuzda i mnogo, mnogo zajebanije likove od njih, čiji najveći životni uspeh je to što su uspeli da dobiju posao preko stranke.

Nema sile koja bi Bokija naterala da pomeri taj Kadet - Dragica ga je zato, zajedno sa čika Bokijem, pomerila sama.
Nas trojica posmatramo kako taj krš jezdi niz Dobre Mitrovića i vraćamo se pivu.
 - Nego - Mirkaš prvi prekida tišinu, - kaže meni taj tip za frižidere...

[Odgovori]

Precarski. Sam duh Palilule. Vratio si me kući na nekoliko minuta. Hvala.

[Odgovori]

Hvala ti! Drago mi je da ti se priča svidela, mnogi elementi su stvarni, iako sam ih malo izmešao za priču, i ponešto izmislio :)

[Odgovori]

Sa takvom lakocom opisujes jednu zivotnu pricu da samog citaoca postavis na licu mesta i natreas ga da bude svo vreme prisutan dok traje radnja...zato te sa interesovanjem i radoscu ispratim:)
Aj' jos neku ;)

pozdrav

[Odgovori]

Hvala na čitanju! Drago mi je da ti se sviđa kako pišem, biće uskoro novih stvari! :)