Ivica Milarić

Zašto sam ja prava osoba za onlajn promociju tvoje firme?

Drago mi je da si me to pitao. Vidiš, ja sam ti ono što se kaže, internet guru. Ja kapiram internet. Internet za meni nije stvar, kao telefon, ili šta ja znam, cipele, za mene je internet način života. Znaš koliko dugo sam svaki dan na internetu? 12 sati, nekada i više. Ali to nije taj tvoj internet, kada ideš na blic.rs da vidiš da li smo zaratili sa nekim. Ja radim na internetu.

Kako?

Kontektujem se, batice. Društvene mreže, to ti je taj internet 2.0. Kurac, ne znaš ti ni za 1.0.
Jebi ga, ti si došao izbosne pre sto godina, i vreme je za tebe stalo. Ne možeš danas tako da vodiš posao. Tebi je potreban proboj na društvene mreže, interkonektivnost, multilevel marketing, sinergija.

Boli me što si napravio fejsbuk profil, fejsbuk je prošlost, sem ako nećeš da muvaš pičke. Ne govorim ti o tome.

Jesi čuo za tviter? Jasno da nisi.

Slušaj pažljivo. Znači, imaš sajt gde dodaješ prijatelje koji vide sve što ti pišeš, a ti vidiš sve što oni pišu. Imaš mali deo o sebi, tu napišeš: ovistan o internetu, voli kafu i džez, socnet guru i PR menadžer, online od 1991. Onda, počneš da pišeš. Gde si bio, šta radiš, šta si jeo.

Komentarišeš drugima njihove, nazovimo ih statuse, iako se zovu tvitovi, u fazonu: ju, što je smešno, ili samo LOL, kako se smešno kaže na internetskom, ako je nešto smešno. Ako bude nekog sranja, kao ono sa onim japanskim trešnjama, onda si u fazonu: ne verujem da naš narod može tako da se ponaša, stoka smo mi, i tralala. Pomalo pišeš i neke nebuloze čisto da pokažeš da si i alternativica. Kačiš slike mačaka, sendviča, hvališ se da si lud i pet dana uzastopno ideš u provod, stavljaš linkove na narodnjačke spotove, ali ironično.
Ne brini, znam da ne kapiraš, to ću ti sve ja raditi. Praviš društvenu sferu, ljudi te primećuju. Prvo njih 13, pa 56, 341, na kraju te pola Srbije prati, sve za džabe.
Naravno, moraš imati mene. Inače, može sasvim fino da se na tom tviteru nađu šeme i za prcanje, čisto da kažem, iako znam da ti nisi u tom fazonu.

Normalno, ti sada odmah misliš: što sve to sam ne bih radio?

E pa ne može. Nisam ti ja guru postao preko noći. To su finese, detalji, suptilnost. Kapiraš?
Evo gledaj - ti si u fazonu Miroslav Ilić i Toma Zdravković, je li tako. Jeste.
E jok, brate. Moraš da budeš u fazonu Ejmi Vajnhaus i Zaz. Ali prvo sereš po njima, pa ih voliš, pa opet sereš. Ti gotiviš Ilića, kada zapeva one stare, to tebe odma' gruva u srce. Pogrešno! Ja recimo, trenutno nemam pojma da li volim ili mrzim Zaz. Samo znam da imam jako mišljenje o njima, ili njoj, koji god kurac. Onda, moraš da znaš da reaguješ na rekacije drugih, poznatijih od tebe.
Biljana Srbljanović, ne, nije glumica iz ''Tesne Kože'', jebla te ''Tesna koža'', napiše da je Ejmi posrnula zvezda i sve nešto tako. Ti odmah moraš da napišeš: tačno, Biki, kraljice, sve znaš, svaka ti zlatna, Vajnaus je umetnica, krvav kurac nabijem ovima što nisu uživali na koncertu.

Ili kažeš: ma ko bre jebe istetoviranu, nagudranu kurvu, Srbljanovićka, idi u tri pičke materine i ti i tvoj hipsterski manifest.

I jedno i drugo je super, sve jedno je šta kažeš, dogod kažeš nešto. Ali ti si iz Ugljevika, ti samo znaš da muljaš taj ofucani kačket u rukama, garant ni ne znaš šta je hipster, je li tako? Na tviteru moraš imati mišljenje. Ako nemaš, to ti je kao u tvome selu kada nekada neko nije bio za vojsku: ne znaš šta mu tačno fali, ali znaš da je nešto ozbiljno.

Pitaš da li sam učio škole za to?

O jebla te škola, pa nije škola sve – razumeš, formalno obrazovanje je precenjeno. Ja, kada sam upisao ekonomiju, mislio sam da ću učiti nešto praktično, a toga ima samo na internetu. Kontinuirana edukacija, kapiraš?
Vidiš, ti si auto-limar. Lepo si završio školu, otvorio radnju i tučeš plehove već dvajs i kusur godina. Šta od toga imaš? Napravio si klimavu kuću iznad radionice, čisto da i porodici kidaš živce bukom, malo dvorište da ti ker negde sere i golfa čije nacrte je još Hitler video.
Ti, brate, živiš u prošlosti.

Da li znam da koristim neki program?

Brate, nema toga više. Danas ti je sve na internetu, sve ti dreg end drop, point end klik, juser frendli ol akses. Nije stvar u znanju kada si internet guru – stvar je u stavu.

Ja razmišljam pozitivno. Vidim vest, recimo, napravio Divac neko kampanju da pomogne slepoj deci na Kosovu ili tako nešto. Nema tu raspitivanja, odmah šeruješ, lajkuješ, retvituješ, fejvuješ, odmah brzo, jako, pozitivno, ludilo. Nije za mene ovo posao, ovo je životni stil.

Ti imaš kurac od toga. Ti samo misliš hoće li država da te dekne za porez, da li će te inspekcija jebati za fiskalne račune, da li ćeš stići da otplatiš kredit.

Ja znam da koristim svoj um za svoje potrebe. Jesi čuo za neuro-lingvističko programiranje? A d sikret pokret? A 365 lepih dana? Normalnu, čuo si ti za kitu od svega toga.
Kontrola, pozitivizam, asertivnost, otvorenost, to je ključ batice. Ključ koji ja imam.

Kada tebi dođe mušterija, ti ih pogledaš sa tom musavom, brđanskom facom, škrt na rečima, samo hoćeš da im odradiš posao i teraš dalje. Ne, brate, to je pogrešno. Je li znaš ko je Geri Vančak? On je sve objasnio, lik je prvo prodavao kola, a onda prešao na vino, i sada ima jahtu. Znam da me ne pratiš, zaboravi na Gerija.

Poenta je da ja imam znanje – znam ljude, NLP, snagu pozitivnosti i uticajan sam član blogosfere.
Ja sam internet!
Ja sam savršena osoba da ti za 75 eura napravi i održava sajt, kao i da vodi tvoju onlajn promo-kampanju.
Šta kažeš?

Ne?!

Jeb'o majku, ćale, ne budi govno, samo mi daj te usrane pare da mogu da odem na sensejšn vajt žurku k'o čovek!

Autor ivicamilaric ( Generalna ) :: Permalink :: Trekbekovi (0)

Ivica Milarić

Subota, Avgust 27, 2011

Zašto sam ja prava osoba za onlajn promociju tvoje firme?