Subota, Avgust 06, 2011
Napuštena i pronađena
Minijatura, koju sam danas napisao za okvirno 20 minuta.
Napuštena i pronađena
Bio je visok, crn i misteriozan.
Prišao mi je dok sam sedela u parku, sama i napuštena. Sunce je sijalo visoko iznad njegove glave, kao oreol nad svetim čovekom.
Bojažljivo sam podigla glavu, očekujući udarac ili bar grubu reč. Navikla sam na takve stvari. Ulice su surove i nepraštajuće. Celu prethodnu noć provela sam hodajući prljavih trotoarima. Bila sam gladna i uplašena, kako sam se i obično osećala.
On je bio velik, previše velik za mene, a ja spremna na novu dozu patnje.
Bol i poniženje, međutim, nisu dolazili.
Samo je seo pored mene. Nije izgovorio ni jednu reč, a moje oči su se prikovale za njegovo lice. Bio je prelep. Obrijan, nasmešen, pravilnih crta, sasvim drugačiji od ovisnika, beskućnika i mentalnih bolesnika sa kojima sam dolazila u susret.
Mirisao je na cveće.
Tada se njegova ruka podigla.
Stegnula sam očne kapke i uronila u mrak iza. Da je poželeo u tom trenutku da me ubije, ne bih mrdnula ni jednim mišićem da ga sprečim. Bila sam suviše umorna, suviše prazna da se suprotstavim.
A onda sam osetila toplinu. Bila je to njegova šaka, koja je prelazila preko moje glave. Dodir je bio nalik raju, potpuno savršenostvo. On je shvatao moju patnju; on je razumeo moj bol.
Spustila sam mu glavu u krilo i postala njegova, jednom i zauvek.
Od tog dana u parku, ja jesam njegova. Poveo me je kući i stavio mi ogrlicu oko vrata. Spavam ispred njegovog kreveta, jedem sa kuhinjskog poda, a šeta me svaki dan.
Više nisam sama, niti ću to ponovo biti!
sjajna priča. srećom pa znam da se dešava i u reali.
Prijatno!
Drago mi je da ovakvih stvari ima i zapravo :)
Hvala na čitanju!
Glb... i zagrc...
Divna prica! Perspektiva odlicna. Hvala domacici na preporuci. Pozdrav.
Hvala puno! :)
