Četvrtak, Avgust 18, 2011
Pokojnik: Deo prvi
Prethodni deo pročitajte ovde - Pokojnik: Postanak.
Pokojnik: Deo prvi
- Šta koju pičku mat... – izustila je prva prilika, ali nije stigla da završi.
Cigla koju je Stojan usput pokupio napustila je njegovu šaku i u trenu oka prešla razdanjinu između dlana i lica u tami. Nije video detalje, ali je sasvim dobro video obrise.
Devojka ili žena, rascepane majce, koprcala se na zemlji.
Dva čoveka stajala su iznad nje, svaki okrenut leđima ka zidovima uzanog prolaza.
Bliža prilika prva je postala svesna njegovih koraka.
Cigla je pogodila tačno gde je gađao, i proizvela tupi, mesnati udarac. U njemu, nešto je tiho krcnulo, nalik na pucanje tetiva u pilećem bataku.
Ruke pogođenog čoveka pošle su ka licu, a kolena popustila. Pao je preko žene, mumlajući kroz smesu slomljenih zuba i krvi.
Drugi čovek je pustio ženinu butinu i okrenuo se ka njemu.
Sečivo je ponovo blesnulo, samo što je ovaj put Stojan mogao da čuje prepoznatljivo kliktanje leptira.
- Ko... – rekao je nakon što je bacio pogled na povređenog druga. – Jebaću ti majku! – procedio je, ali Stojan je čuo nemir u njegovom glasu.
Zakoračio je ka njemu. Stojan je ispružio otvorene šake i malo se spustio, kao mornar na palubi u nemirnom moru. Nije to uradio svesno. Njegov um se godinama, iz svih snaga, trudio da zaboravi, ali telo nije.
Napad je došao pravolinijski, poput direkta u boksu, samo sa šakom koja je držala nož. Dok je posmatrao kako sečivo putuje ka njegovom stomaku, Stojan nije bio zabrinut. Osećao se mirno, kao da se vraća u stari kraj u kom je odrastao.
Uhvatio je šaku tih iznad zgloba levom rukom i odmah počeo da je gura na dole. Desnom šakom je stegnuo njegov lakat i povukao ka sebi. U jednom trenutku, izgledalo je kao da je prigrlio napadača; u drugom, kost je pukla kao suva grana.
Čovek je zauralo kao pas, a leptir pao na beton.
Stojan ga nije puštao, već se okrenuo ka ženi.
- Beži – rekao joj je.
Ona se nekako podigla i nesigurnim korako istrčala na ulicu. Na njenom mestu se i dalje koprcao napadač koji je dobio ciglu u usta, samo sa manje žara.
Drugi je psovao i proklinjao.
Stojan je oslušnuo: nije bilo policijskih sirena, nisu se čuli uznemireni glasovi komšija. Satelit je bio miran i tih kao i minut ranije.
Zario je koleno u čovekov stomak, zbog čega je ovaj odmah zaćutao, i pustio ga da padne.
- Ko... si ti? – upitao ga je kada je došao do vazduha.
- Ja? – Stojan se sagnuo i podigao nož.
Osećao je njegovu težinu i balans kao nešto najprirodnije na svetu. Potom je kleknuo čoveku na grudi.
- Ja sam Pokojnik – rekao mu je i prekrio usta.
zanimljivo, dopada mi se, cekam nastavak... :)
pozdrav!
Ubacivanje nindža bi definitivno poboljšalo kompletnu priču. Razmisliću o tome! :)
