Ponedeljak, Avgust 06, 2012
Ne paničite – imate manjak olimpijskih medalja!
Izbacili ste partizanske spomenice vašeg dede iz porodične vitrine, očistili stakla i spremili mesta za slike novih heroja koje ćete iseći iz novina. Službeni pištolj vašeg oca položen je na sto i spreman za proslavnu paljbu dok grčevito gledate utakmicu i proklinjete sve narode sveta osim našeg. Vaše srce očekuje nove uspehe i trijumfe domaćeg sporta nad ostatkom komunističko-kapitalističkog ološa.
Sat označava kraj. Pištaljka sudije ga potvrđuje. Lopta promašuje go, loptica pada iza linije, i sve vaše nade su propale. Omraženi stranci slave, dok plavo-crveno-beli zure u prazninu, vlažnih očiju. I vaše oči su vlažne, ali vam zubi škrguću od besa dok hvatate pištolj, namereni da posetite onog komšiju čudnog prezimena sa drugog sprata kog ste čuli da navija za ''njihove''.
Ne činite to!
Vratite vatreno oružje iza radijatora, sedite nazad u fotelju, otvorite vinjak ili rakiju, ili ih, još bolje, pomešajte u kriglu zajedno sa pivom. Popite malo, opustite se.
Shvatamo da ste tužni. I razočarani. Sigurno se pitate zašto vaša zemlja šalje ljude koji imaju dovoljno godina da budu očevi i majke ostatku takmičara? Deo vašeg racionalnog uma preispituje zašto uopšte očekujete bilo šta, i šta to tačno vašu zemlju čini drugačijom od Uzbekistana, Singapura ili Katara?
Da li ste vi zaista sportska nacija?
Pogledajte sebe. Imate stomačinu, krvave beonjače i loša kolena – jedete slaninu i čvarke, pušite kutiju dnevno, pijete većinu alkoholnih pića poznatih čoveku, i najviše volite da sedite ispred televizora. Trčite samo kada vidite da će vam pauk podići auto, a takmičite se samo kada se raspravljate sa prijateljima preko Fejsbuka o političkoj situaciji. Naravno, trenirali ste nešto dok ste bili dete, ali realno, ni tada niste bili ništa posebno.
Prosto, sport nije za vas.
Ali, ne brinite! Vaše vreme tek dolazi.
Šta mislite, koji sport će biti u ekspanziji u narednih 50 godina? Bacanje kladiva? Maraton?
Pogrešno! Biće to kompjuteri i video igre!
Svake godine se proda sve više konzola, padova, boksova i druge opreme za igranje video igara. Za dve Olimpijade, ''Batelfild'' će biti probni sport. Za pet, ''Nid for spid'' će biti sport sa nekoliko discpilina – grad, otvoreni putevi i ko zna šta još.
Boks će početi da se zove ''Strit fajter'', fudbal ''Pro Evoluš Soker''.
To će biti vaše vreme!
Pogledajte oko sebe - gojazni ste, skloni sedenju i obožavate stimulanse poput energetskih pića, kafa i grickalica punih šećera i masti.
Bitnije od toga, vaša deca su identična!
Drugim rečima, savršeni kandidat za buduće Olimpijade!
Ti mališani su i ovako svaki dan ispred kompjutera. Oni nisu mali gubitnici, već naši budući šampioni! Kao i vi, i oni su uvek ljuti na ceo svet, što će im pomoći da postinu vrhnuske rezultate kada budu po hiljaditi put prelazili isti nivo neke igre.
Na žalost, za dvadeset ili trideset godina, i dalje će najtrofenije zemlje biti Amerika, jer su tamo već sada svi debeli i sa džojsticima u rukama, i Azijati, pošto njima te igrice idu jako dobro.
Ali odmah posle njih, punog srca slušaćete našu osmobitnu himnu kako trešti stadionom, dok naši sportisti ponosno sede u svojim igračkim stolicama, klate debelim nogama i napreduju do jubilarne dvestote, pa i tristote e-medalje!
