Ivica Milarić

Utorak, Avgust 28, 2012

Izbor učenice

- Marko?
- Da, nastavnice?
- Šta bi ti želeo da budeš kada porasteš ?
- Astronaut!
- A ti, Miloše, šta bi ti želeo?
- Rok zvezda!

- Milice? Šta ti želiš da budeš kada porasteš?

- Ja bih želela da upišem i završim fakultet u roku, po mogućnosti ekonomiju ili stomatologiju, pronađem siguran, stabilan posao, zatim odanog muškarca i da zajedno zasnujem zdravu porodicu koju ću moći da izbalansiram sa karijerom.

- Oh, Milice! Ti i tvoji blesavi snovi!

- Ali, ja smatram da su moji, neću ih nazvati snovi, već planovi za budućnost veoma realni, utemeljeni, da se baziraju na stvarnosti, posmatranu pre svega kroz procenu sopstvenih slabosti i snaga, kao i dugoročnog privrednog rasta u našem regionu.

- Je li tako? Pa reci nam onda šta su tvoje slabosti, a šta snage?

- Ovako: smatram da se dobro snalazim unutar tima, da sam orjentisana ka ispunjavanju zadataka i da dobro slušam druge osobe.

- A šta su slabosti?

- Ponekad previše čvrsto zacrtam nešto što moram da sprovedem u delo, pa bih rekla za sebe da sam tvrdoglava. I često previše verujem ljudima.

- Zanimljivo. Zašto misliš da bi te karakteristike tvoje ličnosti bile povoljne za rad jedne ekonomičarke ili stomatološkinje?

- Ne smatram da jesu, moj izbor zanimanja zasnovan je na okruženju, mogućnosti pronalaska posla nakon završetka školovanja, njegovoj stabilnosti i šansi za dalje napredovanje u struci.

- Tako znači. Ali, koji su tvoji snovi, najluđe aspiracije i želje za budućnost? Da li ih imaš?

- Naravno. Najviše na svetu bih želela da uspešno upišem i završim fakultet u roku, ekonomiju ili stomatologiju, pronađem siguran, stabilan posao, potom i odanog muškarca sa kojim bi mogla da zasnujem zdravu porodicu. Hoću da kažem, želim da upišem i završim fakultet u roku, ekonomiju ili stomatologiju, zatim nađem stabilan i siguran posao, muškarca koji će mi biti odan i da zajedno stvorimo porodicu koju bih mogla uspešno da izbalansiram sa karijerom.

- Tvoji snovi su prilično svakodnevni.

- Naravno da jesu. Moje okruženje, pre svega porodica, usadili su mi pogled na svet koji možemo nazvati post-patrijarhalni. Vidite, patrijarhat je mutirao, postao bolji i napredniji. Umesto da mi nametne životni stil, i zabrani stvari, postepeno, usađeni su mi standardi koje tumačim kao svoje, a koji me potpuno ograničavaju, gotovo u istoj meri kao i klasičan, standardni patrijarhat. Zato ne mogu sebe da zamislim u bendu, ne mogu da zamislim sebe kao zvezdu ili poznatu naučnicu. Želim samo da se uklopim, utopim u društvo. Zato su moji snovi ovako prizemni; oni su isti kao i snovi hiljada mojih vršnjakinja. Imam mogućnost da postanem bilo šta, bavim se dresurom lavova, gradim podmornice ili se posvetim nečem još neobičnijem, ali zapravo, samo želim da postanem svoja majka i skrasim se pored čoveka poput svog oca.

- Odlično! Čista petica za našu pametnicu!
- Učiteljice?
- Da Milice?
- Želim... da promenim odgovor.

Ležim na polju žutih cvetova, ja sam bog, ja sam stvarnost, ja sam žena i rodila sam ovaj svet, sve što imam da kažem postaje zakon fizike, svaka moja misao postaje novi metauniverzum, moje stope menjaju orbite nebeskih tela, moji poljubci započinju nove oblike života, pravična sam i gorda, sveznajuća i velika u besu poput najveće planetarne oluje, manja i nežnija od neutrona u svom neograničenom razumevanju, moje oči vide istinu, vide prošlost, bućnost i sve verzije paralelnih stvarnosti koje postoje, posedujem mudrost svih koje sam stvorila pre ovog trenutka, i sreću svih koje ću stvoriti do kraja vremena, čujem odjeke svake moguće patnje i ushićenja, zbog njih samo dalje rastem jer sam neuništiva i nemoguće me je opovrgnuti, nemoguće me je zatočiti.

Ja sam svemoguća i ja sam slobodna.