Sreda, Mart 14, 2012
Taksistin paradoks
Svečana sala bila je uskomešana, a onda su neki među publikom primetili da na ulazu stoji profesor. Polako, žamor je zamro, a on, tek kada je sala postala savršeno tiha, počeo da se spušta niz stepenište.
Na dnu sale, okrenuo se ka auditorijumu i raširio ruke.
– Šta je – glas mu se jasno čuo u prostoriji, – glavni problem naše zemlje? Svi se ovo pitate, dan za danom, i, svako u svom akademskom domenu, traži odgovor. Uvažene kolege, smatram da sam ovaj odgovor pronašao.
Šaputanje je ponovo počelo u sali, ali profesor nije obraćao pažnju.
– Do rešenja sam došao koristeći sledeće faktore: festival Exit u Novom Sadu, strance koji ga posećuju i taksi službu. Uđite u bilo koji taksi u tom gradu. Najveći broj taksista će vam reći da je situacija jako teška, da ih administracija opterećuje, da je cena vožnje previše niska i tako dalje. Međutim, uzmite sledeću činjenicu: tokom trajanja muzičkog festivala koji sam ranije spomenuo, značajan procenat taksista će koristiti razne malverzacije da izvuče dodatni novac – od odbijanja da voze preko mosta da bi izbegli gužvu, odbijanja usluge osobama koje nisu strani državljani bez znanja srpskog, do neuključivanja taksimetara i potkradanja davanjem proizvoljne cene vožnje. Mnogobrojna svedočenja govore da to ne rade samo takozvani ''divlji'' taksisti, već i oni u registrovanim oraganizacijama. Pretpostavimo da to čini, recimo, 3 od 10 taksista ovog grada, i pretpostavimo da isti taksisti koriste i druge prilike za malverzacije. Zato, kada sednete u taksi u Novom Sadu i dobijete tužnu priču o teškom životu, šanse su 1 od 3 da ista osoba bezobzirno krade kada misli da može da prođe bez posledica. Ostalih sedam taksista zna šta druga trojica rade, ali ih nikom ne prijavljuju, niti čine nešto drugo po tom pitanju, bilo iz solidarnosti, straha, ili nekog drugog razloga, koji je, u krajnjoj liniji, nebitan. Rezultat je isti. Od deset taksista, trojica kradu, a sedmorica ćute o tome.
Profesor je zastao, a žamor u sali postao još jači nego što je bio pre početka predavanja.
– Nazovimo ovo ''taksistin paradoks'', ali ga sada primenimo na kompletnu zemlju, i svaki aspekt njenog funkcionisanja. Na mnogim planovima, situacija je loša, ali nigde nemamo osobe koje za to preuzimaju odgovornost, iako možemo sa sigurnošću da tvrdimo da značajan procenat među njima aktivno doprinosi daljoj degradaciji, a ostatak, koji možda to ne čini, sigurno je svestan delovanja manjine, i bira da na njega ne reaguje.
Slušaoci su počeli da ustaju i izlaze iz sale, drugi da prave buku i dobacuju. Profesor se nije pomerio.
– Svi smo mi, očigledno, po malo taksisti – zaključio je.
Treba nam zakon o "duvačima u pištaljku". Verujem da bi to bar malo smanjilo korupciju u zemlji
http://ezinearticles.com/?Whistleblower-Definition&id=410263
Takva stvar bi nam definitivno dobro došla...
Hvala na čitanju! :)
