leadboard premotaj roman Ivica Milarić

Američka srednja škola – okruženje za svaku priču

Nikada nisam bio u Sjedinjenim državama. Nikada nisam kročio ni u jednu obrazovnu instituciju ove zemlje, niti znam kako tačno one funkcionišu (da li je sistem univerzalan za sve države, ili postoje razlike između srednjih škola u Arkanzasu i Severnoj Dakoti). Međutim, to uopšte nije bitno. Pop-kultura mi je pokazala i prikazala stotine srednjih škola, i hiljade učenika.
 (Dalje)

Tramvaj broj 9

Stižem u Beograd oko sedam. Napolju je svetlo, a autobuska stanica izgleda odbojno, kao, valjda, i svaka druga stanica na svetu. Niski taksisti me odmah saleću.

 - Treba taksi, hoćeš taksi, taksi, taksi?

Trudim se da ih ne gledam u oči. Obučeni su slično, imaju tamna lica, ne znam da li od prljavštine ili sunčanja. Smeškaju mi se, i deluju mi potpuno odvratno. Moguće je da se samo tripujem, ipak sam nedavno ustao, a spavao sam veoma loše. Trudim se da osetim uzbuđenje zbog putovanja, koju mrvicu radosti zbog susreta sa novim, nepoznatim, ali nema toga u meni. Samo sam nervozan i pun negativnog naboja, poput čoveka koji očekuje loše vesti. Znam da je to zato što kompletno putovanje shvatam previše ozbiljno. To mi je jasno, ali ne mogu da se odmetnem osećanju.
 (Dalje)

''Brojanje vremena'' u Emitoru 481

Emitor 481 krupnoVeoma mi je drago da mi je priča ''Brojanje vremena'' ušla u novi broj časopisa ''Emitor'' koji izdaje društvo ljubitelja fantastike ''Lazar Komarčić''.

Ovaj 481. broj je tematski, tako da smo, drugi autori i ja, pisali ''detektivsku priču'', ali sa, logično, elementima fantastike.

Koncept mi se odmah svideo, a ubrzo potom sam dobio ideju o čudnom svetu gde ljudi nose časovnike koji u različitim intervalima određuju vreme, a sistem ''zvukova'' određuje različito doba dana.

U tom svetu, dva istražitelja pokušavaju da reše niz ubistava, dok se oko njih nešto mnogo ozbiljnije dešava. (Dalje)

Ne paničite: Vi čitate tviter biografiju

Osećaj vam je sigurno poznat: samo želite da pogledate kako određena osoba izgleda, i zato odlazite na njenu ili negovu tviter profil stranicu. Umesto fotografija sa plaže koje vam jasno pokazuju oblik tela, lice osobe i mokar kupaći koji ocrtava polne organe, dobijate prizor iz njihovog omiljenog filma ili fotografiju prirode. Razočarani, polazite da zatvorite prozor, ali, bez obzira što to ne želite, bacate pogled na jednu ili dve rečenice njihove biografije.

U samo jednoj sekudi, razočaranost prelazi u ubilački bes dok se pitate kako je moguće da u tako malo reči neko može da izazove tako užasnu reakciju.
Od pesničkih citata, do lažnog predstavljanja sopstvenog poslovnog uspeha na polju internet promocije i/ili tehnologija, biografije su zaista pošast za vaš centralni nervni sistem.

Ali, ne paničite! U nastavku će sve moguće varijacije biti objašnjene.
 (Dalje)

Pokojnik: Deo trideset prvi

Pao je na leđa i osetio kako mu udar izbija vazduh iz pluća. Zastenjao je, a iznad, serija eksplozija oslobodila oblak prašine iz zidova groba. Rastresita zemlja na dnu rake ublažila je pad, ali je Stojan ipak jedva uspeo da se uspravi. Zabio je šaku u tlo pored stopala, i izvukao leptir koji je tu zakopao. Presekao je metalnu nit sa nožnog zgloba i otkopao pištolj koji je, u plastičnoj kesi, takođe sakrio. Uši su mu zujale od detonacija dok je čekao još nekoliko sekundi, u slučaju da se neka od granata nije odmah aktivirala.
 (Dalje)

Anđeoski ožiljak

Kada ljudima pričam da mi je anđeo ispunio jednu želju, obično mi ne veruju. Doduše, obično im to pričam oko Futoške pijace ili kod one trafike između autobuske i železničke stance, kada već pomalo smrdim na rakiju i sopstveni urin. Ili dok ležim na trotoaru i vičem na prolaznike, mortus pijan.
Međutim, priča je istinita, ožiljka mi mog!
 (Dalje)

Pokojnik: Deo trideset

 - Tvoja deca su bezbedna. Stavio sam ih u autobus i poslao u Niš - Stojan je govorio gledajući u Milicu. - Ni ne znaju šta se dogodilo.
 - Kako to misliš. Šta pričaš, bre?! - Kik je zakoračio prema njemu sa podignutim oružjem, ali ipak zastao. - Gde su mi deca?
 - Nazovi policiju u Nišu. Traži dečaka i devojčicu koji su izgubljeni na autobuskoj stanici.
Kik se okrenuo ka nekom od drugih ljudi i tiho mu se obratio. Čovek je izvadio telefon, udaljio se i obavio kratak razgovor.
 - Ako im se nešto desilo... - Kik je počeo da preti, ali nije završio.
 - Ništa im se nije desilo. Pusti Milicu.
 - Stavio si dvoje dece na autobus i poslao ih negde same, samo tako? Ti si bolestan. Ti... - bezuspešno je tražio reči.
 (Dalje)

Taksistin paradoks

Svečana sala bila je uskomešana, a onda su neki među publikom primetili da na ulazu stoji profesor. Polako, žamor je zamro, a on, tek kada je sala postala savršeno tiha, počeo da se spušta niz stepenište.
Na dnu sale, okrenuo se ka auditorijumu i raširio ruke.

 
Šta je – glas mu se jasno čuo u prostoriji, – glavni problem naše zemlje? Svi se ovo pitate, dan za danom, i, svako u svom akademskom domenu, traži odgovor. Uvažene kolege, smatram da sam ovaj odgovor pronašao.
 (Dalje)

Pokojnik: Deo dvadest devet

 - Zdravo Nebojša.
 - Evo me. Gde su mi deca? - Kik je stao desetak metara ispred njega.
Stojan, stojeći pored otkopanog grobnog mesta, primetio je pokret iza Kika, nešto nalik na leđa koja se šunjanju između spomenika. Bila je noć, ali je nebo bilo vedro, a on sedeo u mraku dovoljno dugo da mu se oči relativno priviknu.
 - Čak i kada sam stavio nož pod grlo tvoje dece, tvoje jebene, rođene dece, ti si ostao kukavica. Slab, tužan jadnik - Stojan je odmahnuo glavom, a kapuljača ostala na mestu. - Kako si ti bedno stvorenje, Nebojša.
 - Šta pričaš, bre?! Gde su mi deca?! - Kik se proderao, u Stojanovim očima samo tamna figura kod koje je prepoznavao jedino glas. (Dalje)

Nominacija za nagradu ''Ljubomir Damnjanović''

Bilo mi je veoma drago kada sam saznao da sam, pre nekoliko nedelja, upao u konkurenciju za nagradu ''Ljubomir Damnjanović'', tojest moja priča ''Atlasovo poslednje delo'' koja je objavljena 2010. godine u časopisu Emitor.

Evo svih nominovanih priča i autora, poređanih po brojevima:  (Dalje)

Evropski korak – analiza postera

Dobro za svePogledajmo postavku ovog postera, a zatim pristupimo analizi njegovih elemenata.

Njegovu bazu formira plava pozadina, koja simbolizuje stabilnost i trajnost. Možemo je posmatrati kroz ideje svežine, okrepljenja, snage koja je nova, ali opet poznata i dobrodošle.

Pozadina je talasasta ili naborana.
Asocijacije ovakvog grafičkog pristupa mogu biti dvostruke. Ona može da liči na more, smirujuće i beskrajno, mirno i snažno. Takođe, može da asocira na prekrivač, predmet koji pruža sigurnost, udobnost i toplinu.

Tekstualna poruka glasi ''Evropski korak Dobro za sve''. Slova su bela, što simbolizuje čistoću i iskrenost, a pismo ćirilično, što povlači asocijacije na Ćirila i Metodija, najpoznatiju grčku braću iz 9. veka. Tekst se završava žutom tačkom, koja simbolizuje Sunce, zvezdu koja je omogućila nastanak života na planeti Zemlji, a samim tim, i našeg jedinog zajedničkog hranitelja.
 (Dalje)

''Grane domovine'' u zbirci ''Baton''

Moja priča po imenu ''Grane domovine'' ušla je u ovogodišnju zbirku u okviru ciklusa "Tragovima bosanskog kraljevstva", a koji su raspisali Festival fantastične književnosti ZECON i Muzej grada Zenice.

Veoma mi je drago da je priča prošla - pre nekoliko godina, priča ''Jesenji lov'' ušla je u ovaj ciklus, a sada je tu i ''Grane domovine''. Žanrovski, rekao bih da je priča istorijska fantastika sa elementima horora, smeštena u predeo Bosne početkom 1. veka, tada u jeku pobune Ilirskih plemena protiv administracije Rima. Malo sam istraživao pre i tokom pisanja o tim događajima, i prilično sam zadovoljan kako je priča ispala, a sada još više. Smile

Ona i druge odabrane priče biće objavljene u festivalskoj zbirci "Baton", koja će premijerno predstavljanje doživeti početkom aprila u Zenici na šestom Festivalu fantastične književnosti ZECON.

Pokojnik: Deo dvadest osmi

Sedeo je pored groba svoje majke. U daljini, dok je zimski dan bacao poslednje tragove svetla preko horizonta, mogao je da vidi prve kuće Veternika. Novosadsko novo groblje prostiralo se oko njega u svim pravcima, poput ogromne fleke mermera, trulog cveća i rastresite zemlje koja je na tu livadu pala sa neba. Vazduh je mirisao prepoznatljivo, na zelene grmove i sredstva za čišćenje. Stojan, zgrčen od hladnoće i bolova, razmišljao je o prošlosti.
 (Dalje)

Status kandidata, možda

Poštovani sugrađani.

Kao što verovatno znate, danas, na sastanku Saveta za opšte poslove EU raspravlja se o statusu kandidata za našu zemlju. Ovaj utorak predstavlja ključan trenutak za budućnost Srbije i od neprocenjive važnosti je za njen dalji razvoj.
 (Dalje)

Iranske nindža-žene

Video sam vest da Iran obučava žene da pomoću borilačkih veština brane zemlju. Pre nekoliko godina, pročitao sam nešto slično (doduše, malo ozbiljniju vest), a priču o irankama ugradio u osmo poglavlje jedne duže priče (nazovimo ga roman No. 3), zajedno sa mnogo morbidnijom pričom o upotrebi dece za vreme Iransko-iračkog rata.

8.

Femena je stajala na olupini američkog tenka.
Iranska visoravan prostirala se u svim pravcima. Iza nje bila je domovina, a ispred, negde pored zagasitog Sunca, Irak. (Dalje)