Neophodno zagrevanje
— Abe!
— Da, profesore?
— Nabroj mi elemente i jedinjena koji ulaze u sastav atmosfere!
— Aaaaaa... pa, atmosfera naše planete formirala se tokom...
— Bez zavlačenja! Odgovore! Odgovore ja tražim, Abe, a ne naivna
odugovlačenja! Idemo redom, čega ima najviše? (Dalje)
Pokojnik: Deo osamnaesti
Džepovi, koji su mu do pre nekoliko minuta bili puni patrona, sada su bili polu-prazni.
Čekala su ga petorica. Dok ih je posmatrao, zaključio je da bi samo dvojica imala šanse da mu se nekako suprotstave - svaki je nosio kalašnjikov, i očigledno su učili da ih koriste na sličnim mestima kao i Stojan. Oni su, međutim, poslali dvojicu mlađih gorila na tavan, gde je prvo ušao, a sami izašli napolje, verovatno očekujući da je buka na tavanu samo diverzija. Unutra su ostavili trojicu sa premalo godina. Da nije slučajno nabasao na jednog od njih, Stojan je sumnjao da bi uopšte dobio metak. (Dalje)
Sistemska korupcija
- Hvala što ste bili gost ''Jutarnjeg programa''. Vremenska prognoza.
Voditeljka se okreće ka kameri, i posmatra tehničare iza nje. Gost mirno sedi na svom mestu.
- Je l’ gotovo? - podiže glavu i zagleda se u mrak.
- Jeste - tamo neko odgovara. - Krenula je prognoza.
- Dobro je, u tri pičke materine! A Srđane, jebem te u usta, znaš, i tebe i tvoje tapšanje! Nije bre ovo Leri King da tapšeš! - voditeljka se okreće ka gostu. - A tek ti?! Pa kakva bre korupcija, znaš ti koliko sam ja krvi ispišala u tange da dođem na ovo mesto?! Zar ti nisi došao ovde da pričaš o nekom festivalu folklora, kakva sistemska korupcija?! (Dalje)
Pokojnik: Deo sedamnaesti
Igla je izašla iz ležišta, kašika se otkačila od tela i odletela u stranu. Stojan je otvorio šaku i ispustio granatu.
U daljini, iza trošnih zidova napuštene kuće, čuo je pometnju i nerazgovetno, panično mumlanje.
Metalni predmet, sa njegovom neravnom površinom, polako se skotrljao niz njegova rebra, a zatim, kada je izgledalo da će se zaustaviti negde oko kuka, sklizuo na pod. (Dalje)
Srbijo, raskidamo
Ćao, Srbijo.
Kako si? Nadam se da si dobro? Ja sam dobro, znaš, regularno, sve po starom ovde kod nas na severu. I zapadu. Hladno je, dosta radim, suviše se nerviram, ali ide nekako.
Slušaj, neću da okolišem, nego ću to prosto reći: ovo ne ide. Jednostavno, naša veza ne funkcioniše. Loša iskustva mi nisu strana, kao što dobro znaš. Rumunija i Bugarska, pre tebe. I oni su obećavali, i oni su govorili da mogu da se promene. A na kraju su ipak ostajali u krevetu ceo dan, dok ja rintam na poslu. (Dalje)
Pokojnik: Deo šesnaesti
- Misliš da ovo prvi put da me neko drži na nišan...
Stojan nije završio rečenicu. Nešto je puklo. Prvo se izvio, kao da pokušava da uradi zvezdu, samo unazad. Potom, međutim, nije izveo nikakvu akrobaciju, već se samo složio na pod kao balvan. Pad ga uopšte nije zaboleo, ali prethodni osećaj bio mu je poznat: kao da ga je neko snažno gurnuo u grudi, spojenih dlanova. (Dalje)
Cenite kretene
Ozbiljno, mislim baš to. Cenite sve ljude koji vas nerviraju, koji uvek imaju nešto da kažu i prokomentarišu, koji često neće da se igraju sa ostalima i koji su, u nedostatku bolje reči, totalni drkoši.
To su ljudi, koje bi voleli, da ih, ukoliko su muškarci, neka zalutata lopta pogodi u međunožje, a ako su žene, u sisu.
Ako radite sa njima, oni komplikuju život. Ako izlazite sa njima, oni uglavnom ostatku kvare zabavu. Ako ste u vezi sa njima, često želite da im odgrizete glavu. (Dalje)
Virus, Bakterija, Loša ideja
Sreće virus bakteriju.
Bakterija (B u ostatku teksta): O, đes’ viruse, prijatelju stari!
Virus (V u ostatku teksta): Bakterijo, š’a ima, puška te ubila!
B: Niš’ posebno. Otkud ti u Srbiji?
V: U, sada je savršeno za mene ovde! Vidiš, od nedavno, ovde svih mrze vakcine.
B: Ne ri-se! Što? (Dalje)
Pokojnik: Deo petnaesti
- Izgledaš jako loše - Milica je bila ozbiljna, a njenom glasu nije bilo ni traga humoru.
- Znam. Ti izgledaš... jako lepo. Lepo si ostarila, hoću da kažem - Stojan je slegnuo ramenima.
Sedeli su u jednom od kafića na Spensu gde su radnici suda dolazili da piju kafe i jedu sendviče. Oko njih, rojevi mladih ljudi u skupoj, i manje skupoj odeći i obući su ustajali, sedali, smejali se i razgovarali.
Stojan se trudio da ih ignoriše, kao i činjenicu da ga je sav taj život bučno podsećao na predstojeći kraj njegovog. (Dalje)
Koliko tačno mrzim jutro
Jako, eto koliko!
Jutro, svako jutro
Mrzim ga stalno,
mrzim ga snagom
hiljadu Černobila. (Dalje)
BIA plan protiv bele kuge
Poštovani poslaniče/poslanico!
Dokument ispred Vas označen je kao strogo poverljiv. Bezbednosno-informativna agencija mora od Vas da zahteva da sve podatke iznete u njemu držite za sebe. Ovo važi za sve, posebno za one čije ime počinje na V, V kao Vuk. (Dalje)
Pokojnik: Deo četrnaesti
Prethodna dešavanja u priči o Pokojniku, ukoliko želite, pronađite ovde.
Pokojnik: Deo četrnaesti
Miki je posmatrao srebrno pakovanje na stolu, a Stojan posmatrao njega. Trenutak ranije, izvukao je malo praha iz procepa i ušmrkao ga.
- Jesi li ih dobro unakazio?
- Jednog nisam, iako će mu u narednim mesecima sedenje predstavljati problem.
- Druga dvojica?
- Oni više neće ovo prevoziti.
Nakon šume, Stojan je bio pripremljen. Oprao se i presvukao pre nego što je seo u autobus za Novi Sad. Skoro sat vremena vozio se sa ljudima koji idu na posao, noseći sačmaru ispod kaputa i paket čistog heroina na leđima. Glavobolja je počela sa ulaskom u grad. (Dalje)
SoulFood Serbia 2: Šta se ždere u Srbiju
Od: Scenarista
Za: Režiser
Čovek,
nadam se da nisi video reakcije na našu reklamu, i da se nisi već obesio.
''Zašto Vojvodinu predstavlja samo kupus?''
''Ukrali su identičnu reklamu Makedoncima!''
''Pršuta i ajvar nisu srpski proizvodi.''
''Gde je hrana sa Kosmeta?!''
Malo sam razmislio, pa sam napisao novu, čini mi se, realniju reklamu.
Zove se:
SoulFood Serbia 2: Šta se ždere u Srbiju (Dalje)
Tvitoslavija
Sudbina je neobična stvar, pomislio je, gotovo istovremeno, svaki od tri vojnika dok su gledali drugu dvojicu, naizmenično i preko nišana. Nosili su različite uniforme, borili se za različite države koje su, samo nekoliko godina ranije, bile jedinstvena zemlja.
A sada, sva trojica kleli su svoje izabrane bogove i/ili političko-vojne vođe i pitali se, zašto su, od svih polu-spaljenih kuća, morali da uđu u baš ovu, i to baš kada su u nju ušli i oni drugi i treći.
Sada, uplašeno i sa otkočenim oružjem, posmatrali su se i čekali da pucanje počne. (Dalje)
Pokojnik: Deo trinaesti
Prethodne delove priče o Pokojniku pronađite ovde.
Pokojnik: Deo trinaesti
Stojan je pušio, i posmatrao kako se svaki kolut dima gubi u hladnom fruškorogrskom vazduhu. Stajao je ispred farova Golfa, okrenut leđima dvojici muškaraca na kolenima. Čuo je kako jedan od njih šmrče i kašlje. Taj se zvao Miloš, bio stariji i delovao komplikovanije. Drugi nije imao dokumente uz sebe, ali je izgledao kao klinac koji je odjednom postao opaki mafijaš. Sam je rekao da se zove Mane.
Stojan je bacio polu-popušenu cigaretu i okrenuo se ka njima.
Nije skidao kapuljaču, bez obzira što je svetlo farova sasvim maskiralo njegov izgled.
Prišao je Milošu i stavio mu cev sačmare na grudi. Mane je zajecao. (Dalje)
