leadboard premotaj roman Ivica Milarić

Sreda, Novembar 16, 2011

SoulFood Serbia 2: Šta se ždere u Srbiju

Od: Scenarista
Za: Režiser

Čovek,
nadam se da nisi video reakcije na našu reklamu, i da se nisi već obesio.

''Zašto Vojvodinu predstavlja samo kupus?''
''Ukrali su identičnu reklamu Makedoncima!''
''Pršuta i ajvar nisu srpski proizvodi.''
''Gde je hrana sa Kosmeta?!''

Malo sam razmislio, pa sam napisao novu, čini mi se, realniju reklamu.
Zove se:

SoulFood Serbia 2: Šta se ždere u Srbiju


Tekst, bez slike: Najbolji način da upoznate Srbiju jeste da je bombardujete. Ali sledeći najbolji način jeste preko obroka, ili, generalno, stvari koje se trpaju u usta. Sedite udobno i pođite sa nama na ovo putovanje kroz jednu od 190 najlepših zemalja sveta!

Scena 1: Raspali radnik, sa brkovima žutim od duvana i bez zuba, sedi na okrnjenom betonu nedefinisane fabrike napravljene oko 1941. Jede hleb iz kese, kida ga prljavim, masnim rukama, i na njega maže paštetu, nezdravo roza-zelene boje.

Tekst 1: Već 50 godina, samlevene iznutrice sisara i slučajno upalih insekata, spojene sa toksičnim otpadom i genetskim materijalom radnika u klanicama, pružaju energiju za mladu i motivisanu radnu snagu Srbije, bar onaj promil koji nije nezaposlen. Ukusom podseća na paštetu. Najbolje ga je spojiti sa pekarskim proizvodima koji sadže više hemije od sredstava za čišćenje WC-a.

Scena 2: Mala deca, debela i tužna, sede na stepeništu ispred zgrade iz socijalističkog perioda. Svako od njih drži bocu Koka-Kole.

Tekst 2: Probajte slatki, crni nektar jedne od najvećih mega-korporacija na svetu. Kada kažemo slatki, zaista tako i mislimo, budući da svaki decilitar sadrži količinu šećera koju selo u Africi ne potroši za nedelju dana. Ovo tradicionalno piće goji našu decu već decenijama, kao i odrasle, i nikom ne smeta njegovo zapadno poreklo, bez obzira što je tradicionalno da se isti deo sveta kudi i proklinje u svim situacijama. Dozvolite da vas ukus Kole povede lutajućim putevima lokalne dvoličnosti!

Scena 3: Kratko ošišani mladići, obučeni u upasane trenerke, sa zlatnim ogrlicama, šarenim patikama i ručnim satovima veličine zidnih, jedu burek umotan u papir koji je gotovo providan. U pozadini se vidi nedefinisan fudbalski stadion.

Tekst 3: Probajte burek, tradicionalno srpsko jelo iz Turske. Mnogi tvrde da je turskog porekla, i mnogi su u pravu. Holesterol koji unosite garantovano se deponuje u vašim krvnim sudovima kao trajna uspomena na posetu Srbiji. Ukoliko želite da iskusite vikend zabavu mladih u zemlji, poznatu kao ''prvo na tekmu, onda na fajt'', unesite jedan ili dva i pođite na utakmicu lokalnog sportskog tima. Ovaj miks testa, masti i sira pružiće vam snagu da se fizički obračunate sa predstavnicima drugih navijačkih, a verovatno, na putu kući, i manjinskih grupa, kao i, naravno, policijom. Jedite ga dok je vruć, i ne zaboravite da strpate tu baklju u gaće, da je kerovi ne bi pronašli!

Scena 4: Boca rakije, na izbušenom i prljavom stonjaku. U njoj plutaju komadići plute, i nije sasvim bistra. Na okrnjenoj etiketi, napisano nesigurnim rukopisom, stoje reči ''Šiljivaa 200?''. U pozadini, van fokusa, osoba bučno povraća.

Tekst: Rakija. Upoznajte magiju etil, i vrlo verovatno, metil alkohola. Mi smo zemlja osećajnosti - generacije su puštale suze zbog ovog pića: bilo da ih je, dok su bili deca, otac nemilosrdno tukao nakon njega, ili zato što su počeli, nakon konzumacije, od njega da slepe; mi verujemo da rakija dira u srce i seče u jetru. Najbolje vrste možete pronaći na pijacama ili kupujte direktno od ilegalnih proizvođača. Uglavnom budi agresiju i proizvodi osećaj sedacije u isto vreme - baš kao i sama poseta Srbiji!

Tekst za kraj: Prijatno i srećan put. I ne morate da ostavite bakšiš, već smo vas zajebali preko računa! Soulfood Srbija.

:-) [Odgovori]

Odličan tekst. I bez rakije me dirnuo u srce i malko secnuo u jetru. :)

Comment by Bob (11/16/2011 12:17)

[Odgovori]

Drago mi je! Hvala na čitanju! :)

Comment by Ivica (11/16/2011 12:42)

Naslov naslov [Odgovori]

Meni se video jako dopada i drago mi je da je neko snimio tako nesto. Sigurna sam i da je puno kostao, pa sta sad i treba da kosta. :)

Zalosno je kada drzava plati reklamu na BBC-u koja je totalno promasena ili kada se debelo plate neki amateri koji naprave djubre od klipa koje nicemu ne sluzi ili ga ne naprave...

Sve je to ok sto si napisao ali hteo to da priznas ili ne, nasoj zemlji je jako potreban marketing. Moraju se raditi ovakve stvari da bi neki novac usao u nasu zemlju... a ako se sve snimi kao sto si predstavio, pare sigurno nece doci (ni posetioci). Video klip bi postao kratkorocna sprdacina koja bi za mesec dana bila zaboravljena.

Nazalost, ali tako je...

Comment by goldie (11/16/2011 15:09)

[Odgovori]

Ali ako već govorimo o samoj reklami, evo kako ja stojim.

Moj stav o njoj je sasvim nebitan - možda mi je potpuno užasna, a možda mi je to nešto najbolje od filma ''Strange days'' - poenta je da to nije primarno umetnost, koja može da nam se ''svidi'' ili ''ne svidi'', već promotivni proizovd. Kao takav, ona je deo projekta koji mora da poseduje standarde uspešnosti/neuspešnosti.

Organizacija koja je promo-spot naručila mora da, nekako, meri njegovu uspešnost. Ako daje efekta, onda je dobar. Ako ne daje, ili ne u dovoljnim količinama, onda je loš.

Turistička reklama ima više veze za bojlerom, peglom, ili bilo kojim drugim potrošačkim prozivodom nego sa bilo kakvom umetnošću i individualnom procenom ''lepote''. Ukoliko niko ne kupuje bojler, on je neuspeh, makar bio najlepše dizajniran bojler na svetu.

To je, po meni, jedino ''polje igre'' gde reklama može da pobeđuje ili gubi.
Takođe, praćenje uspešnosti me više zanima nego sama reklama i kako ona izgleda. Ali nešto mi govori da nikada nećemo čuti ništa o tome.
Doduše, to je samo moj stav.

A ova konkretno priča? A pa to samo malo kenjam :)

Comment by Ivica (11/16/2011 15:26)

:) [Odgovori]

Znam da kenjas, zato te i procitam, zabavan si mi. :)

Comment by goldie (11/16/2011 16:04)

[Odgovori]

Može, može, uzimam sve! :)

Comment by Ivica (11/16/2011 16:14)

[Odgovori]

Simpatično. Ali, po meni makar, nije baš da je "realniji" scenario.

Naime, mislim da ona hrana koju su nam pravile bake, mame, i koju sad pravimo i mi, jeste prste da poližeš, a moj tata kad ispeče rakiju, i ja volim da je popijem ponekad, iako nisam ljubitelj iste. Hoću da kažem, gre'ota je ismevati nešto kvalitetno što imamo.

Comment by janafrank (11/16/2011 17:24)

[Odgovori]

E neka si napisao!

Comment by D. (11/16/2011 17:40)

[Odgovori]

Ljudi, hvala što ste pročitali! :)

Comment by Ivica (11/16/2011 19:20)

[Odgovori]

Citamo,citamo...redovno.
Samo nas ti ne vidis ;-)

Pozdrav!

Comment by stepskivuk (11/16/2011 19:51)

[Odgovori]

Drago mi je da je tako, pa makar da vas i ne vidim :)

Comment by Ivica (11/17/2011 10:32)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me