leadboard premotaj roman Ivica Milarić

Utorak, Novembar 15, 2011

Tvitoslavija

Sudbina je neobična stvar, pomislio je, gotovo istovremeno, svaki od tri vojnika dok su gledali drugu dvojicu, naizmenično i preko nišana. Nosili su različite uniforme, borili se za različite države koje su, samo nekoliko godina ranije, bile jedinstvena zemlja.
A sada, sva trojica kleli su svoje izabrane bogove i/ili političko-vojne vođe i pitali se, zašto su, od svih polu-spaljenih kuća, morali da uđu u baš ovu, i to baš kada su u nju ušli i oni drugi i treći.
Sada, uplašeno i sa otkočenim oružjem, posmatrali su se i čekali da pucanje počne.
 -     Ćemo se pobit’ sada, ne?
 -     Ja vas, bolan, vod’m samnom.
 -     Majku vam jebem, sve ću vas izrešetati, samo se pomerite.
Tako, kroz bujicu psovki i kletvi, tri vojnika tri armije, tri naroda, tri jezika i tri veroispovesti, čekali su da ubiju ili umru, ili možda i jedno i drugo.
A onda je jedan od njih spustio svoj kalašnjikov iz rezervi opštenarodne odbrane.
 -     Upravo sam imao viziju - njegove oči zurile su u plafon. - Na trenutak, video sam laserske zrake i geometrijske oblike, kao i, povremeno, kratke slike Isusa i drevnog Rima. Mislim da sam... - pogledao je drugu dvojicu na kratko i vratio pogled na plafon. - Mislim da sam video budućnost!
 -     A matere ti, morao si baš i Isusa da vidiš, jel’ da? - druga dvojica su i dalje držali nišane malo na njemu, malo jedan na drugom.
 -     Video sam godine koje tek dolaze. 1994, 1995, i dalje!
 -     Kako će igrati Željo? - jedan se nasmejao.
 -     Video sam kakva će ovo klanica ispasti - vojnik je ignorisao smeh. - Desetine hiljada mrtvih, stotine hiljada raseljenih, uništeni životi i gradovi.
 -     To sam ti ja mogao reć’.
 -     Ma nemoj mi srati, tako će biti?! A ja mislio da se samo zajebavamo, matere mi.
 -     I biće završeno tek kada Amerikanci dođu.
 -     Samo neka dođu.
 -     Ma jebem ja majku tebi i Amerima zajedno.
 -     Uslediće kratak period mira. A 1998. krenuće ponovo, samo južnije.
 -     Đe ba južnije?
 -     Dubrovnik?
 -     Nato će bombardovati Jugoslaviju 78 dana i noći.
 -     To mi reci! Valjda će rokat’ i po Dedinju!
 -     Samo neka bombardiraju!
 -     Zemlja u kojoj smo svi rođeni rasprašće se na mnogo delova. Ništa više neće ostati od Jugoslavije. A onda će doći nešto neverovatno.
 -     Ti ćeš staru svoju jebat’ iza ambara?
 -     Nastaće nešto što se zove internet, na kompjuterima. Ljudi će se povezati. Imaće taj internet u kućama, na ulicama, u portabl-telefonima. Moći će da komuniciraju sa svima, stalno. Ljudi ovde, u našem delu sveta, ponovo će početi da razgovaraju.
 -     Pa šta. Imaju i sada telefone... - rekao je jedan i malo spustio pušku.
 -     Ne, na tom internetu, javiće se nešto novo... to nešto... zveće se Tviter. Tu će stavljati slike svojih obroka, svoje obuće, i kako se igraju sa kerovima i mačkama. Drugi će to komentarisati, i zajedno će gledati smešne televizijske priloge, i pisati šale, sve na tom Tviteru. Poslovaće na njemu, razmenjivati ideje. Muvaće se tamo. Nastajaće preko njega veze, pa i brakovi i porodice.
 -     Međuetničke?
 -     Da.
 -     Uff.
 -     Ma kurac u somunu! Samo bi i tamo, da to stvarno postoji, ili bi trebalo da nastane, prčili jedni drugima matere ko je balija, četnik i ustaša.
 -     Radiće i to, ali mnogo manje nego sve ostalo. Bitno je da će pričati, svi sa svima, čak i ako se ne slažu. Kroz svu tu komunikaciju, svih naroda, svih vera i svih političkih opredelenja, naći će novi balans zajedničkog života. Biće to kao mala Jugoslavija. Nova, bolja... Tvitoslavija.
 -     Tvitoslavija?
 -     Tvitoslavija.
 -     Meni to malo, jarane, zvuči kao ''Tito-slavija''. A to smo već probali.
 -     Ali neće biti to. Neće biti tu vođa, iako će biti mnogo kretena koji će pokušati da se nametnu. Samo narod; jedan narod, u jednom delu sveta, kroz jedan glas sastavljen o nebrojano mnogo drugih.
 -     Moram reć’... da mi to zvuči veoma lijepo.
 -     Jes’ vala.
Nevoljno i uz pauze, oba vojnika su ipak spustila oružje. Jedan od njih ga je potapšao po ramenu.
 -     Zamalo se pobismo. A, vizionar?
Vojnik je tek tada spustio pogled sa plafona.
 -     To je budućnost. Ponovo ćemo biti braća i sestre, različite države, ali jedan kolektivni um.
 -     Povjest poznaje slične primjere. Dapače, sukobe i razbijanje prati ponovo sjedinjavanje. Takav je ciklus postojanja, ne?
 -     Pa za koji kurac ratujemo mi onda?
 -     Ne znam - vojnik sa vizijom je prodrmao glavom. - Zaista ne znam. Ali, ako bi svako od nas mogao da ubedi još samo dvojicu...
 -     Ubrzo...
 -     Ne bi bilo jarana voljnih da pucaju po drug’ma.
 -     Hajde ljudi, hajde da pođemo i prenesemo šta smo zajedno iskusili ovde i... - dok se okretao, šutnuo nešto ispred sebe.
Objekat je bio prekriven prljavim ćebetom. Vojnik je dohvatio njegov kraj i svukao ga u stranu.
 -     Sonijev televizor - rekao je kada je ugledao crni objekat.
 -     Ganc novi.
 -     Vidi, ima i daljinac.
 -     Sa devedeset i devet kanala! I teletekstom!
 -     Je li mu tu i kabl? Jeste, tu je!
 -     Vid’ ti tu dijagonalu, poderem ti mater!
 -     Nalik na nogometni teren!
 -     Neoštećen. Kao da ga je neko pre pet minuta otpakovao.
 -     Neoštećen.
 -     Bez oštećenja.
 -     Original.
Sva trojica posmatrala su TV prijemnik, a zatim pogledali jedni druge.
Nije prošlo puno pre nego što su kuću ispunili rafali.

[Odgovori]

I u ratu i u miru televizija uzima dušu.

Comment by biljanak (11/15/2011 15:15)

[Odgovori]

I hvala mu na tome! :) A hvala tebi na čitanju! :D

Comment by Ivica (11/15/2011 15:27)

[Odgovori]

naježim se i iod same pomisli koliko mržnje i "vesti" prodje preko raznoraznih "medija", a sve u cilju pružanja informacija...
eh, kad bi "cvrkutanje" bilo glasnije...
inače, odlična priča, nadam se postavljena na više mesta. da dopre do svesti onih koji koji kroje
Prijatno!

Comment by domacica (11/15/2011 18:27)

[Odgovori]

Hvala na čitanju! Avaj, priča se trenutno nalazi (koliko znam) samo ovde...

Comment by Ivica (11/15/2011 18:40)

[Odgovori]

Zamalo da uspe tvitoslavija...samo pameti treba.

Comment by sanjarenja56 (11/15/2011 19:00)

[Odgovori]

Čini mi se da je mnogim ljudima takav koncept više nego privlačan. Ali sasvim sigurno ima jednako onih kojima nije ni najmanje.
Ja? Ja sam bez stava ;)
Hvala na čitanju :D

Comment by Ivica (11/15/2011 19:03)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me