Petak, Novembar 11, 2011
Pokojnik: Deo trinaesti
Prethodne delove priče o Pokojniku pronađite ovde.
Pokojnik: Deo trinaesti
Stojan je pušio, i posmatrao kako se svaki kolut dima gubi u hladnom fruškorogrskom vazduhu. Stajao je ispred farova Golfa, okrenut leđima dvojici muškaraca na kolenima. Čuo je kako jedan od njih šmrče i kašlje. Taj se zvao Miloš, bio stariji i delovao komplikovanije. Drugi nije imao dokumente uz sebe, ali je izgledao kao klinac koji je odjednom postao opaki mafijaš. Sam je rekao da se zove Mane.
Stojan je bacio polu-popušenu cigaretu i okrenuo se ka njima.
Nije skidao kapuljaču, bez obzira što je svetlo farova sasvim maskiralo njegov izgled.
Prišao je Milošu i stavio mu cev sačmare na grudi. Mane je zajecao.
- Ćuti, pičko - promrmljao je Miloš kroz iscepane usne.
- Vidiš Mane - počeo je Stojan, - dao sam mu šansu da sebi pomogne. Svi udarci koje je primio, sve će to zarasti.
- Puši mi kurac - rekao mu je Miloš, a na svetlu farova bljesnuli krvavo-beli zubi. - Puši mi kurac hiljadu puta.
- Ovo neće zarasti, i nikada ponovo neće biti kao ranije - rekao je Stojan, ispustio pušku i posegnuo za Miloševim šakama, koje su mu bile spojene lepljivom trakom za stopala. Uhvatio ga je za kažiprst desne ruke i đonom pritisnuo dlan. Potom je povukao prst. Zglobovi su se raširil, a koža zategla. Stojan je čuo kako Miloševi zubi škripe od besa i nemoći. Slobodnom rukom je izvukao i otvorio leptir.
U tami, oštrica je napravila krug preko kože i prošla dublje u tetive.
Kroz zatvorenu vilicu, Miloš je vrištao. Stojan je Manetu pokazao prst, a potom ga bacio ispred njega.
- Miloš je zajeban tip, Mane - ponovo se sagnuo iza njega, a ovaj put uhvatio drugi prst. - On se ne plaši. Ne brine se što će drugi morati da mu brišu dupe. On ćuti.
Stojan je ponovo nestao iza Miloša, koji se bacao, koprcao i urlao na sav glas.
Pet minuta kasnije, sedam prstiju stajalo je pažljivo poslagano ispred Maneta. Stojan je obrisao nož o Miloševa leđa, jer je onesvešćen ležao na zemlji.
- Nemoj plakati - naredio je Stojan Maneu. - Želeo si da radiš ovo, izabrao si ovaj put. Video si šta se desilo sa tvojim drugom - Stojan je nedefinisano pokazao iza sebe, - gledao si šta sam uradio Milošu. Reci mi gde je paket.
Posmatrao je Maneta koji je unezvereno grizao usnu. Stojan je pokušao da se stavio u njegovu situaciju: bio je krupan i delovao opasno, ali nije imao više od dvadesetak godina. Pola sata ranije, Stojan im je prišao dok su menjali gumu. Sačekao je u mraku da završe, i uđu unutra. Poslednjem je pritrčao, zgrabio ga oko struka i povukao napolje. Dok se otimao, uspeo je da ga šrafcigerom ubode deseta puta u zadnjicu; vrh je svaki put lako prošao kroz pantalone i kožu. Njegova žrtva je pokušala da se izvuče, ali je tokom poslednjeg uboda Stojan zavrnuo šiljak u mesu kao polugu. U jednom potezu, pustio ga je i gurnuo ka ogradi auto-puta.
Miloš, na vozačkom mestu, nespretno je pokušo da izvuče pištolj iz jakne, ali je Stojan bio brži sa sačmarom. Rekao im je da izađu napolje i uzeo im oružje, sve vreme držeći na oku trećeg tipa. On je, međutim, samo nastavio da jauče u jarku pored ograde.
Miloša je zaključao u gepek, a Maneta stavio na vozačko mesto. Stavio mu je cev na potiljak i navodio gde da vozi. Tako ih je odveo na Frušku Goru.
- Gde je paket? - ponovo je pitao. - Kako da dođem do njega? Reci mi, ili ću preći na veće delove Miloša, a zatim i na tebe.
Video je tačan trenutak u Manetovom licu kada je odlučio da se preda.
- Iznad leve zadnje gume... prekidač... otvoriće pregradu ispod volana - tiho je rekao.
Stojan je prišao Golfu, napipao blatnjavu neravninu i pritisnuo kruto dugme. Zavukao je ruku ispod volana i izvukao srebrnu kocku, umotanu u najlon.
Vratio se do Maneta i Miloša.
- Hej... hej... - podigao je Miloša i počeo da ga šamara. - Budi se!
Nekako, čovek je otvorio namučene oči.
- Hoću da obojica vidite ovo.
- Ne, nemoj, sve sam ti rekao... - počeo je Mane da preklinje.
Stojan je spustio kocku na haubu, a iz kaputa izvukao spljeskanu plastičnu flašu sa benzinom. Polio je gorivo na sedišta i na njih bacio upaljenu šibicu. Vatra je odmah nadjačala farove.
- Recite vašim ljudima. Da li me slušate?! - proderao se Stojan. - Recite im da se zovem Pokojnik. I recite im da sam tek počeo!
Vatra je ubrzo prekrila ceo automobil. Pre toga, Stojan je pokupio paket i stao ispred Maneta.
- Imaš šit... ostavi nas. Ništa više ne znam, brate - rekao je Mane očajno.
- Ništa više nemam da te pitam - odgovorio je Stojan dok su se plamenovi rascvetavali iza njega.
Otvorio je leptira i zakoračio iza Maneta. Miloš je počeo da se smeje, a vrištanje ponovo ispunilo fruškogorsku šumu.
Hvala na čitanju! Za sada ide nekako, nadam se da će se i nastaviti :)
