Ivica Milarić

Neophodno zagrevanje

— Abe!
— Da, profesore?
— Nabroj mi elemente i jedinjena koji ulaze u sastav atmosfere!
— Aaaaaa... pa, atmosfera naše planete formirala se tokom...
— Bez zavlačenja! Odgovore! Odgovore ja tražim, Abe, a ne naivna
odugovlačenja! Idemo redom, čega ima najviše?
— Azota. On čini 78 procenata.
— Dobro. Idemo dalje.
— Sledi kiseonik. Njega ima 20.54 procenata.
— Veoma precizno, Abe. Dalje.
— Slede argon sa 0.93, i ugljen-dioksid sa 0.13. Neon, helijum i
metan su sledeći po koncentraciji...
— U redu je Abe. Hajde da pričamo o ugljen-dioksidu. Kako se on
ponaša?
— On je odgovoran za povećanje temperature površine planete u
njenom kasnom razvoju. Došlo je do porasta njegove koncentracije,
iako... ovaj... Naime, ugljen-dioksid se sastoji iz dva atoma...
— Opet zavlačiš Abe! Šta se trenutno dešava sa njim, kakav pravilnost je u toku?!
— Pa, sigurno je da, od kako su počela merenja, nivo ugljen-dioksida... ovaj...
— Da? Nivo radi šta?
— Opada? Opada. Da, opada!
— Hm, zvučiš malo nesigurno, ali to je tačan odgovor. Količina
ugljen-dioksida se konstantno smanjuje, istina veoma sporo, najverovatnije kao posledica prirodnog regulacionog procesa, povezanog sa klimatskim ciklusima. Neki istraživači predložili su model prema kom
je njegova koncentracija bila tako visoka da život na površini planete u
jednom trenutku gotovo da nije bio moguć... U redu je Abe. Dosta je
bilo za danas, gotovi smo, možete ići — završio je profesor.
Abu je prišao Eb.
— Izvukao si se za ugljen-dioksid!
— Totalno! U glavi sam imao samo ''raste'', ''pada'', i 50/50 posto
šansi. Zapamtio sam elemente i veličine, ali dalje od toga ništa nisam
naučio. Znao sam da se nešto menja, ali šta tačno... dobro je, u svakom slučaju.
— Imao si ovaj put više sreće nego pameti.
— E, znaš kako mi zvone peraja za sastav atmosfere?! Kada će
mi to u životu biti potrebno? — Abe se našalio, a zatim sa prijateljem
isplivao iz učionice u mrak okeana.