leadboard premotaj roman Ivica Milarić

Utorak, Decembar 06, 2011

Srbijo, raskidamo

Ćao, Srbijo.

Kako si? Nadam se da si dobro? Ja sam dobro, znaš, regularno, sve po starom ovde kod nas na severu. I zapadu. Hladno je, dosta radim, suviše se nerviram, ali ide nekako.

Slušaj, neću da okolišem, nego ću to prosto reći: ovo ne ide. Jednostavno, naša veza ne funkcioniše. Loša iskustva mi nisu strana, kao što dobro znaš. Rumunija i Bugarska, pre tebe. I oni su obećavali, i oni su govorili da mogu da se promene. A na kraju su ipak ostajali u krevetu ceo dan, dok ja rintam na poslu.

Ne kažem da si ti kao oni... samo... plašim se da jesi.

Plašim se, ako te pozovem da živimo zajedno, da ćeš me samo svaki dan lagati da tražiš posao, uveče ispijati pivo koje ja kupujem, a vreme provoditi u gaćama, igrajući PES na Soniju.
U neku ruku te razumem. Ti i dalje živiš sa precima, hoću reći porodicom, koja ti svaki dan govori da su baš super, da je sve na tebi savršeno i da nikada ne bi trebalo da se menjaš.

Znam da misliš da je sve ovo zbog Kosova. Ponovo ću ti reći, Kosovo i ja smo samo razgovarali na onoj žurci, i ništa se nije desilo. Ne želim vezu sa Kosovom, a tvoja ljubomora me je zaista pogodila. Sada mi stalno pričaš o tome da ste ti i Kosovo sve izgladili i da je u pitanju bio samo nesporazum, ali ne znam da li mogu da ti verujem. Plašim se da ne mogu, ne više.

Nije stvar do tebe, Srbijo, stvar je do mene. Mi smo dva sveta - ti voliš ''Đurđevdan'', ja volim ''Odu radosti''. Ti jedeš prerađevine od zaklanih svinja i piješ alkohol proizveden u istom dvorištu; ja volim integralno pecivo i voće.
Ja hoću da letovanje provedemo na Barbadosu, ti želiš svake godine da idemo u Kušadasi.

Duboko, Srbijo, ja sumnjam da u tebi zapravo i postoji želja da budeš u vezi. Naravno, ispod čaršava, kada stižu krediti, sve je bilo sjajno. Ali, kada tražim da isporučiš neke osumnjičene za ratne zločine ili da zajedno idemo u pozorište, tebe nigde nema.
Nisi u ovoj vezi svim srce, Srbijo.
Biće ti lakše kada to prihvatiš.

Pored toga, pojavio se neko novi u mom životu.
Nemoj se žestiti, nije kao da je neprimetan način na koji ti gledaš Rusiju.
Za sada smo samo prijatelji, ali ne mogu da krijem svoja osećanja. Osećam da će naša veza uskoro preći na dublji nivo. Znam da Hrvatska oseća isto prema meni.

Sada nije vreme za nas.
Možda nas sudbina ponovo spoji za nekoliko godina, ili decenija.

Tvoja,
Evropska Unija

[Odgovori]

˝Драги и поштовани пријатељи из Европске уније, безгранично смо захвални (јер и не знамо своје границе) на позитивној оцени, коју сте нам недавно великодушно уручили. Не замерите што нисмо махали репом од среће, јер ових предизборних дана не знамо где нам је глава, а где реп. Још више вам хвала на новим препрекама, које сте нам поставили, јер нам је испод части да без великог труда уђемо у ваше друштво, као што су то учинили неки наши суседи.
Знамо ми да нас ви не мрзите, јер да нас мрзите, одавно бисте нас примили у ЕУ. Такође смо вам захвални на оном бомбардовању, које је било искључиво за наше добро. Жалимо само што нисмо у стању да на добро узвратимо добрим.
Хвала вам и на препоруци да променимо и онај закон о реституцији, што ћемо учинити без оклевања, па макар морали да Мађарима вратимо Војводину, Хрватима Земун, а Црногорцима Дедиње. То ће се, верујемо, показати делотворним, јер нас искуство са Косовом подсећа на то да путујемо без сувишног баласта. Тако растерећени, пашћемо вам у братски загрљај, као оно Авељ брату Каину.
Кад смо већ код братске љубави, не брините да неког више волимо. Волимо ми вас и Америку, мајке нам Русије.
Не замерите због изостанка параде поноса, јер у свом примитивизму ми још увек користимо ону заосталу везу мушко-женско. Али, како ствари стоје, доћи ће и нама из Какња у Зеницу.
Хвала вам што и даље верујете да смо чврсто опредељени за ЕУ, пред чијим ћемо вратима дреждати, ако треба и целу вечност. И ни дан дуже.
Неискрено ваши Срби.
ПС
Користимо прилику да вас упозоримо на опасност која вреба: кад будете примили све наше бивше републике у Европску унију – растурићемо је као Југославију.˝

Comment by pfff (12/06/2011 10:48)

[Odgovori]

Uuu, komentar je skoro dužine originalne priče! :D

Hvala na čitanju! :)

Comment by Ivica (12/06/2011 11:12)

[Odgovori]

Kako dobar tekst!:-) hvala ti sto se smejem ovoj temi ;-) inace, jeste tragikomicno..nikad jedno drugom nece oprostiti majku Rusiju i kcer Hrvatsku..pomalo bolecive veze, al' to nam je realnost..

Comment by sonjasonja (12/06/2011 11:24)

[Odgovori]

Hvala ti, drago mi je da ti se priča svidela! :)

Comment by Ivica (12/06/2011 12:08)

[Odgovori]

lako je tuđim k....m gloginje tresti...

Comment by suky (12/06/2011 13:46)

[Odgovori]

Nisam probao, ali definitivno zvuči lakše nego svojim! :D

Comment by Ivica (12/06/2011 13:49)

[Odgovori]

Ivice ovo je stvarno dobra prica

Comment by zvezdatvoja (12/06/2011 14:16)

[Odgovori]

Hvala veliko! Drago mi je da ti se svidela! :)

Comment by Ivica (12/06/2011 14:21)

[Odgovori]

Ivice care, svaka cast!!!

Comment by Kotlic (12/10/2011 09:39)

[Odgovori]

Hvala, hvala, drago mi je da ti se sviđa! :)

Comment by Ivica (12/10/2011 12:21)

neslaganje [Odgovori]

Onaj ko nije za sebe i svoje nije ni za koga i ni za cije. Tacka.

Comment by maja (12/25/2011 14:31)

[Odgovori]

Hvala na čitanju! :)

Comment by Ivica (12/26/2011 00:25)

[Odgovori]

Ovo je ono sto se treba okaciti na svakoj banderi po Srbiji.Svakom onom ko zeli ujedinjenje sa tom UNIJOM,treba da mu je podsetnik.
Nikad mi nece biti jasno,zasto se toliko srlja u propast zarad tudjih interesa,a licno znam da bih smo prosli gore od svih drugih,jer mi smo narod koji ne trpi naredjenja,ovih pozutelih i ispijenih "patron_a...znam!

Comment by lora (02/11/2012 08:45)

[Odgovori]

U tom slučaju, znaš više od mene :)
Hvala na čitanju!

Comment by Ivica (02/14/2012 11:26)

[Odgovori]

Odličan tekst! Svaka čast! Zanimljivo je da se dopao i onima koji ga, očigledno, nisu razumeli... :)

Comment by ivana (01/15/2014 08:03)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me