Petak, Decembar 02, 2011
Pokojnik: Deo šesnaesti
- Misliš da ovo prvi put da me neko drži na nišan...
Stojan nije završio rečenicu. Nešto je puklo. Prvo se izvio, kao da pokušava da uradi zvezdu, samo unazad. Potom, međutim, nije izveo nikakvu akrobaciju, već se samo složio na pod kao balvan. Pad ga uopšte nije zaboleo, ali prethodni osećaj bio mu je poznat: kao da ga je neko snažno gurnuo u grudi, spojenih dlanova.
Prostorija je mirisala na barut, a pucanj mu je i dalje zvonio u ušima. Glavobolje nije bilo.
- Jebote, ubio si ga! - neko se proderao.
- Znam, čekaj, znam, čekaj samo malo, bre! - drugi glas je takođe bio napet do granice vriska.
Stojan je pokušao da se orjentiše, oči su mu bile otvorene, ali video je sam beličastu maglu, koja je pri tome sjajila kao da se unutar nje nalazi reflektor.
Pored toga, u glavi su mu se vrtela pitanja.
Kako su znali?
Ko im je rekao?
Gde je pogrešio?
Da li su znali?
Da li će umreti?
- Pucaj mu u glavu!
- Idem, čekaj brate, smiri se!
Osetio je da se podna daska propale kuće ugiba. Čuo je oprezne korake. Slika u Stojanovim očima razbistrila se dovoljno da vidi mladića koji mu se približava.
- Brate, ovaj je mrtav, totalno sam ga rokn’o! - rekao je preko ramena, iako Stojan nije video kome.
- Pucaj mu još jednom u čelo - naložio je drugi glas.
Ruke su mu se tresle, ali Stojan nije oklevao, već je posegnuo u rukav. Lepljiva traka je pukla, a on izvukao granatu.
- Pomera se! Pazi brate, pomera se! Pucaj!
Stojan je video kako se mladić okreće, i podiže pištolj ka njegovom licu.
- Beži - rekao mu je Stojan i palcem izvukao iglu osigurača.
neeeeee
nemoj da ga ubijes sad kad je najbolje. pusti malo epp blok al nek ostane ziv.
Mogu samo da garantujem da će sledeće nedelje izaći 17. epizoda ;)
I tako pišem post i tvoj "Pokojnik" mi padne na pamet kao idealno rešenje za mnoge naše probleme. Neću da ostavljam link ka tekstu, nije kulturno, ali rešenje jeste Pokojnik.
Mislim da bi stvarna osoba poput Stojana samo donela mnogo, mnogo više problema, a pri tome rešila tačno ni jedan :)
