leadboard premotaj roman Ivica Milarić

Petak, Decembar 09, 2011

Pokojnik: Deo sedamnaesti

Igla je izašla iz ležišta, kašika se otkačila od tela i odletela u stranu. Stojan je otvorio šaku i ispustio granatu.
U daljini, iza trošnih zidova napuštene kuće, čuo je pometnju i nerazgovetno, panično mumlanje.  
Metalni predmet, sa njegovom neravnom površinom, polako se skotrljao niz njegova rebra, a zatim, kada je izgledalo da će se zaustaviti negde oko kuka, sklizuo na pod.
Čim je udarila o daske, glava granate se odvojila i otkotrljala u stranu. Pored Stojana ostala je samo prazna čaura gde su se eksploziv i geleri nalazili pre nego što ih je izvadio.
Nekoliko trenutaka, samo je ležao.
Dodirnuo je grudi da bi se uverio da hitac nije prošao kroz vlakna kevlara. Nije opipao spljošteno zrno, ali isto tako nije dodirnuo nešto vlažno i lepljivo. Bio je to dobar znak, iako mu su ga rebra bolela pri svakom udahu.
Podigao se i namestio kapuljaču. Dohvatio je sačmaru, izbacio patrone ispunjene kristalima soli, i ubacio druge.

 - Ovo je adresa - Miki je izvadio parče papira iz džepa nekoliko dana ranije. - Od kako si mi ostavio tvoj, hmm, plen, ponovo sam se spojio sa mnogim starim prijateljima.
 - Nije li rizično da svi ti klošari dolaze? Ne plašiš se da će neko nešto reći Kiku?
 - Ne nalazimo se ovde. Nalazimo se kod škole, na dolmi, negde na Telepu gde mogu da dođem sat vremena ranije i malo ošmekam situaciju.
 - Mudro.
 - Jeste. Vidiš, postajem kao ti. Paranoičan psihopata, samo na horsu. Čaroban sam ti ja prijatelj, Pokojniče.
 - Ipak, ako izlaziš, neko će te videti, prepoznati, neko će reći da si negde ovde.
 - Moguće, ali sumnjam. Plaćam sve vesti odličnim, ukusnim nagradama. Svi smo ti mi isti. Retko grizemo ruku koja nas hrani, dogod nas hrani. Figurativno rečeno.
Stojan je klimuo glavom, a na licu mu se pojavio osmeh, koji je ostao u senci kapuljače.
 - Nisi ti glup, Miki. A očigledno ni nesposoban. Zašto onda žuto?
 - Oho - Miki se nasmejao i šmrknuo malo praha. - Pokojnik se zanima za svog vernog pomoćnika! Ako se ne varam, ovo je u stripovima trenutak kada bi čitaoci trebalo da saznaju moju prošlost. Da li mi je neki sitni kriminalac ubio mamu i tatu kada smo se vraćali iz bioskopa? Možda su me tukli! Možda su me zlostavljali? Da li sam lud? Možda sam bio najpametniji dečak u razredu, ali su mi dijagnostikovali granični poremećaj ličnosti u srednjoj školi. Kako, oh, kako sam samo pronašao to zlo koje zovu heroin oni koji ga ne koriste, dok ovi drugi imaju desetine drugih imena za njega?
Miki je ustao, a Stojan ga je u tišini posmatrao iz fotelje.
 - Sve je to sranje. Nema objašnjenja. Zašto sam na horsu? Zašto ti pomažem? Zato, eto zašto. Iz istog razloga iz kog ti radiš to što radiš. Svi imamo neko objašnjenje, ali zapravo, sve je to sranje. Evo ti - pružio mu je papirić. - Kikova ekipa biće tamo to veče. Možda seku šit. Nemam pojma. Biće ih najmanje četvorica.
Stojan je uzeo listić i nekoliko dana kasnije, dobio metak u grudi. Kuća je bila ogromna i napuštena, ali dobro osvetljena. Znao je da su ga čekali, samo što je to shvatio tek kada je haos počeo.
Držao je pušku, naslonjen uz zid pored vrata.
 - Brate, ništa nije puklo - čulo se niz stepenice, jedva glasnije od šapata.
Stojan se sabrao. Imali su šansu da ga ubiju, i nisu je iskoristili. Trebali su odmah da mu pucaju u glavu kada je pao, i izbrišu zauvek Pokojnika, i njegov tumor. Okolisali su, i Stojan je i dalje disao. Ipak, u dnu uma, pre nego što je preskočio ogradu dvorišta, bio je svestan da ovaj put stvari neće ići lako; zato je tu bila prazna granata, pancir, kao i druge stvari.
Sada, čuo je korake koji su pokušavali da bude besčujni. Dolazili su da završe ono što su započeli.
Stojan ih je čekao.

[Odgovori]

Odlažeš završnicu. Vešto.

Comment by sanjarenja56 (12/09/2011 18:30)

[Odgovori]

Što bi se reklo - sve što znam, naučio sam sa televizije ;)

Hvala što si pročitala! :)

Comment by Ivica (12/09/2011 19:12)

[Odgovori]

Samo nastavi!

Comment by kako (12/09/2011 20:43)

[Odgovori]

Trudiću se - hvala na čitanju! :)

Comment by Ivica (12/09/2011 20:49)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me