leadboard premotaj roman Ivica Milarić

Četvrtak, April 04, 2013

Marija Semjonova i roman "Vukodav"

Odavno nisam čitao čistu epsku fantastiku, ali nakon ovog romana, sumnjam da ću se uskoro vraćati ovo žanru. 

Ukoliko planirate da čitate roman, u nastavku teksta nalazi se malo otkrivanja radnje.

"Vukodav" je roman koji, za mene, prvenstveno greši u stilu (moguće je da je ovo pitanje prevoda) - u suštini, priča prati slovenskog Konana, Vukodava iz plemena Sivog Psa koji prisustvuje smrti svoje porodice od strane drugog naroda i završava kao rob u rudniku dijamanata. Njegova jedina svrha je ostanak u život jeste namera da sprovede svoju osvetu. Nakon što je izvrši (ovo je zanimljivo jer se odvija odmah na početku, netipično za ovu vrstu literature)  on ostaje sa prazninom i naizgled završenim zadatkom. Postepeno, ovu prazninu popunjavaju drugi ljudi i njegova služba u vidu telohranitelja ali kroz veoma nasilne događaje koji postupno eskaliraju.

Interesanto je da Vukodavova sličnost sa mnogo poznatijim varvarom nije problem romana, već način na koji je ta priča ispričana. Autorka stalno koristi detinjaste, arhaične izraze, pomešane sa njenim direktnim komentarima tipa "uf, opasan je bio on deran", koji boji zaplet kao da ga prepričava starija dobrodušna baka. Međutim, ista baka ne izostavlja krvave detalje, mnoge nebitne faktore iz nejasnog folklora ili sladunjave i opterećujuće opise predivne prirode koji ubrzo počinju da zamaraju. Shvatam nameru da se tekstu da bajkovit osećaj, ali pristup je za mene bio veoma opterećujući. Takođe, ni malo nije uspeo da me uvuče u svet, već ga samo učini izuzetno dosadnim i krutim.

To, pomešano sa predvidivom radnjom i obrtom "bilo problema, došao je surov i pravičan Vukodav i sve ih polomio/poubijao" koji se ponovi najmanje 10 puta, učinilo je da mi je ovaj roman od 500+ strana bio veoma naporan za čitanje. 

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me