Petak, Maj 17, 2013
Marko Savić, novi direktor
Marko Savić ulazi u kancelariju za konferencije vozeći se na skejtbordu. Sredovečni muškarci i žene upravnog odbora sede oko velikog stola i posmatraju ga licima lišenim svake emocije.
- E braćale i braćalice - Marko skače sa skejta i zavaljuje se u fotelju na pročelju. - Ja sam Marko Savić, novi direktor. Kakvi ste mi, osim što ste jako ono, mnogo ste bre matori.
- Ja prelazim u pepsi - šapuće jedan od članova koleginici i napušta kancelariju.
- Ej bre, gde ovaj ćalac ode? Sigurno do klonje. Nema ni veze, ko mu opšti sa materom, kapiraš? - namiguje šefu logistike. - Ne kapiraš ti ništa, nema ni veze. Nego, šta ima novo?
- Direktore - ustaje šef finansijske službe, - svi znamo da vas je vaš prethodnik koji je, čini se, napustio zemlju, imenovao neočekivano i pod... neobičnim okolnostima, ali odmah moram da vam predstavim problem. Naš kvartalni uspeh ne pokazuje tendenciju rasta koju su deoničari očekivali nakon objave fiskalnog...
- Bratice, čekaj, čekaj... Kakav bre kvartalni rast tendencije fiskalnog uspeha?! Kakve su to izmišljene reči, jesi gut’o neke tripove? Ovo je bre firma za sokove, nije ovo firma - mršti se, premišljajući, - nije ovo firma za teške reči, ono, iskuliraj se.
- Direktore - šef logistike se ubacuje. - Opada nam prodaja. Kompanija loše stoji, razumete.
- Pratim te, pratim te, nemaš frke. Stari direktor je bio moj komšija, i samo me je jedan dan pitao da li hoću i ja to da budem. Nego šta da hoću, rekao sam mu! Konačno je neko prepoznao moje genijalne ideje! - skače sa stolice i prilazi tabli za pisanje. - Ima Markan plan bre, sada ćete da svršite u gaćone kada ga izvalite.
Marko Savić hvata marker i počinje da piše.
- Šta je problem danas? Prazni džepovi! Šta je rešenje?
- Ali, problem je što naša mreža distributera ne uspeva da... - ispravlja ga neko.
- Ej bre, mojne mi se ubacuješ dok iznosim plan! Direktor sada priča, a matorci ćute i slušaju! Rešenje je ispuniti džepove sa nečim!
- Je li bi ovo trebalo da bude neka metafora za ekonomsku krizu i generalnu nemaštinu u zemlji? - zanima šeficu marketinga.
- Šta god, baba, šta god. Rešenje je ispuniti džepove. A za to je tu Tamarica! Ispuniš džepove - pokazuje malu plastičnu bocu. - Ona je taman, zato je: Tamarica. Taman-Tamarica. Ste skapirali? Ha?
Marko Savić oduševljeno posmatra prostoriju, ali nema rekacija. Još jedna osoba ustaje i odlazi, a pre toga se samo čuje reč “pepsi”.
- Do jaja je ideja, nemate vi bre pojma. Tamarica, to sam ime smislio po mojoj devojci, ona je do jaja i totalno će da flipne kada vidi da sam nazvao nešto po njoj! I Tamara je takva kao Tamarica: mala, fina, obla i vrlo poželjna! I sada će sto posto da promeni priču kako se “čuva za pravi trenutak” kada vidi da sam po njoj nazvao novu kocu!
- Šta je koca?
- Tako to mi mladi danas zovemo - odgovara finansijskom direktoru. - Koca!
- Nije više kokiška?
- Ne bre, tako se ne zove još od kako su snimili poslednju epizodu “Boljeg života”. Kakvi ste starci, znači ne verujem. Ali vidite kako je Tamarica ludilo. Vuhu! - Marko Savić se dere, smeje, mućka flašu i skače po kancelariji. - Jea! Tako će svi mladi da luduju kada je vide u radnjama i trafikama. Već sam snimio i ludilo reklamu za TV sa mojim ortacima i ortakinjama, preterana je do bola, videćete. Skačemo po gajbi i sve, totalno je vrh!
Telefon zvoni u prostoriji. Slušalica se podiže, a ubrzo potom i spušta.
- Direktore... finansijski inspektori su na recepciji. Imaju nalog za pretres... i hoće da razgovaraju sa vama...
Lica svih preostalih ljudi u upravno odboru se ozaruju, i svi počinju da klimaju glavama.
- Ali... - lice Marka Savića se uozbiljuje. - Tamarica?
*
Godinu dana kasnije, Marko Savić sedi na krevetu i mlati nogama poput deteta. U istoj ćeliji spava čovek sa nadimkom Robija, koji istovremeno hrče i prdi, ali njegovi gasovi ne mogu da nadjačaju smrad otvorene toalet šolje smeštene tik pored Markovog zaglavlja. Iz zatvorskog dvorišta, kroz mali prozor sa rešetkama, dopiru zvuci treće tuče tog dana. Marko Savić uzdiše.
- Eh... prvo koca, a sada zatvorica...
