Dva A
Budući da gotovo 10 godina igram Teksas Holdem poker, napisao sam ovu priču kao omaž, bar što se mene tiče, savršenoj igri. Možda nije dobila baš najlaskaviji prikaz, ali ukoliko je neko igrao, mislim da može da prepozna jedan, verujem svim igračima vrlo poznat trenutak.
Manje od Nule i Američki Psiho
Potpuno sam oduševljen Bretom Istonom Elisom - nakon što sam pročitao ''Manje od nule'', pomalo nevoljno sam uzeo roman ''Američki psiho''.
''Manje od nule'' me je vrlo prijatno iznenadio svojim nihilizmom i neverovatno nepristrasnom prazninom pripovedanja gde ništa nije bitno niti mora da ima smisla, kako za likove, tako i za čitatelja. U odnosu na vrlo blaze ekranizaciju koja se fokusira na usiljenu anti-droga poruku, roman je gotovo pravo remek-delo koje sa pravom nazivaju ''Lovac u žitu'' MTV generacije. 
Međutim, film American Psycho me je sasvim oduševio, i nisam baš jako rado uze da čitam njegovu književnu osnovu. Dobro je da nisam odustao: roman daje stvarno neverovatno čitalačko iskustvo i pogled u najmračnije delove čovekove svesti.
Bez obzira na stvarno užasno nasilne segmente lišene svake auto-cenzure, Elis me je mnogo više kupio kompletnim utiskom dela, koje je monotono, repetativno i koje tone sve dublje i dublje u ludilo glavnog lika Patrika Bejtmena i njegovo dvostrukog života brokera krajem ostamdesetih i sadističkog serijskog ubice.
Istovremeno, oduševio me je morbidni humor i relativna lakoća čitanja celina koje imaju, prepostavljam namerno, savršeno nezanimljive teme poput modnih stilova i tada aktuelne muzike.
Drago mi je da ne moram više da ga čitam, ali je roman ''Američki psiho'' delo koje ne mogu ni da zamislim kako neko može da stvori, ne zbog šokantnosti, već gotovo neljudskog pristupa svim elementima Bejtmenovog života. I to mislim u najpozitivnijem mogućem smislu.
Mapa za StarCraft 2: Call of Ancestor
Uz drugara Mladena, ili DieHard-a sa foruma PhotonTide pre nekoliko nedelja dobio sam mogućnost da ispunim dečački san i pišem priču, tačnije zaplet i dijaloge za igru. OK, nije baš pravo-pravo, pošto sam učestvovao u pravljenju mape za novi StarCraft 2.
Iako sam igrao original, nisam bio nikada dovoljno upozant sa takozvanim Starcraft lore - drugim rečima, morao sam malo da istražujem frakcije i istoriju ove zaista fantastične franšize. Rezultat je prva mapa onoga što bi trebalo da postane mini-kampanja po imenu ''Call of Ancestors''.
Uz pomoć drugih ljudi iz Photon Tide-a, snimili smo i glasove za likove, a evo kako sve izgleda kao finalni proizvod:
Već sam se bacio na pisanje nastavka priče. Bilo bi sjajno raditi ovo neko vreme profesionalno.
Klub umjetnosti "Tanja & prijatelji"
Ovo deluje zanimljivo: Facebook konkurs za pesme i priče. Ako sam dobro razumeo, inicijativu je pokrenula pesnikinja Tanje Zubčević-Alečković kao vid alternativnog objavljivanja mladih autora. Da ne bi davio i prepričavao, evo propozicija konkursa i opširnije priče.
Jasno, glavna akcija će se odvijati na istoimenoj FB fan strani.
Ako imate nešto, pošaljite. Ukoliko Tanji i ekipi pođe za rukom da ovo dovoljno i na pravi način promovišu, zbirka će vrlo verovatno ugledati svetlo dana u prilično tmurnoj ex-yu izdavačkoj atmosferi. Međutim, bez unapred garantovanog novca, malo toga je sigurno...
Kako se vama čine ovakve amatersko-volonterske inicijative?
Finale
Evo jedne kratke priče sa kojom sa učestvovao na prvom konkursu ''Utkane priče'' koji je 2009 organizovalo udruženje građana Res Polis. Uslov za slanje bio je da priče uključuju jednu ili više lokacija Novog Sada, pa sam se ja odlučio za Dunavski kej, koji je inače moj omiljeni deo grada, a sama reka se često javlja u mojom pričama.
Na moje beskrajno zadovoljstvo, priču ''Finale'' je žiri ocenio sa 27/30 bodova i tako sam osvojio drugo mesto i mnogo bitnije, objavljivanje u zbirci i prevod na engleski. U globalu, ''Utkane priče'' i Res Polis su stvarno sjajno odradili posao od početka do kraja, a meni je drago da sam deo krajnjeg proizvoda.
Nalazač izgubljenog
Evo moje druge zvanično objavljene priče, koja je izašla u kruševačkom nedeljniku ''Grad'' u februaru 2008. Objavljena je preko inicijative koju je pokrenuo Draža sa portala Art-anima.
Train ride
Osim na srpskom, sa vremena na vreme napišem nešto i na engleskom. Ovo je jedna priča koju sam napisao na temu ''100 years from now'' za konkurs za kratku priču (do 300 reči) časopisa New Scientist. Neke od pobednika možete da pročitate ovde.
Krvavi Meridijan i Objava broja 49
U poslednjih nekoliko meseci pročitao sam dva romana koja su me potpuno oduševila. Jedan je KRVAVI MERIDIJAN Kormaka Mekartija, a drugi je OBJAVA BROJA 49 Tomasa Pinčona.
Spašen od strane njih
U očaju zbog nedostatka ideja, pre desetak dana napisao sam ovu minijaturnu priču. Nisam tačno znao šta hoću, a rezultat je nekakav polu-satirični hibrid, nastao dok sam se lomio šta da pišem za konkurs ''Lazar Komarčić''. Obično ne volim ovakav tip priča, a sada ih i ja pravim. Ironije li.
Beg kroz Telep
Ovo priča je druga polovina mog kompletnog horor opusa.
Kombinacija naučne fantastike/fantastike/horora se uglavnom posmatra kao vrlo kompaktna celina, ali za mene lično, NF segment tog trojstva je oduvek bio dominantan.
Takođe, nikada nisam previše čitao knjige iz žanra - većina ljudi koje poznajem i koje horor zanima od malih nogu su se upecali na Stivena Kinga. Na mene, veći utisak su ostavljali pisci poput Hauard Lavkrafta i Klajva Barkera. Ni njihovih dela nisam pročitao ne-znam-koliko, ali taj suptilniji, neuhvatljiviji i bizarniji horor me je uvek više privlačio od ''doš'o đavo u grad'' kingovskih zapleta (izvinjenje fanovima Kinga).
''Beg kroz Telep'' sam napisao za konkurs eniaroyah portala za horor priču i nije prošla baš dobro kod čitalaca. Većinska zamerka bila je činjenica da za mnogo njih ''ovo nije horor priča''.
Valjda su u pravu.
Moje bla-bla na tribini u Rex centru
26. marta sam, zajedno sa dva drugara iz Photon Tide-a, udruženja za popularizaciju naučne fantastike i savremene nauke, nastupao na u okviru projekta "FAN ART: Čista ljubav" u beogradskom Rex centru. U mom delu tribine, govorio sam o motivima iza pisanja fan fikcije i fantastike.
(Dalje)
Iseći ili znati
Ovo je još jedna minijaturna priča, nastala za jedan od nekoliko prošlogodišnjih konkursa koji su tražili priče kraće od 1800 slovnih mesta. Ovu nikada nisam ni poslao, a skroz sam zaboravio zašto.
Moj Domino dan
Ovo je priča koju sam napisao pre neke 2 godine, nakon što sam na TV-u gledao prenos ovog događaja. Iako nisam nešto super-zadovoljan kako je ispala, planiram da je u narednoj zbirci priča ubacim u segment koji ću nazvati ''Krila i kopita''(isekao sam tekst da bi bio lakši za čitanje na monitoru, ali ne bi trebalo baš ovako da izgleda).
Fascinacije sa Faust-motivom nikada previše.
Crveni konac
U stvari, želeo sam da objavim priču koju su upravo završio za ovaj konkurs, ali budući da se šalje pod šifrom, to možda nije najpametnija ideja. Zato stavljam jednu od mojih retkih priča koja vuče ka hororu, napisanu prošle godine za konkurs neke biblioteke, više nisam siguran koje. Nije prošla pa sam zaboravio, ali mislim da su me nazvali na mobilni da mi jave to, kao i da me pozovu na svečanu dodelu. Lep gest, u svakom slučaju.
Dve kratke priče
Obe su napisane za ediciju ''Najkraće priče 2008'' izdavačke kuće Alma. Uslov je bio da svaka priložena priča ne prelazi 1800 slovnih mesta, što je veoma, veoma malo. Nisam suviše zadovoljan rezultatom, ali pisanje ovako super-kratkih dela je solidno izazovno i zabavno. Pokušajte da pogodite koja je ušla u zbirku. (Dalje)
