leadboard premotaj roman Ivica Milarić

Ponedeljak, April 19, 2010

Krvavi Meridijan i Objava broja 49

U poslednjih nekoliko meseci pročitao sam dva romana koja su me potpuno oduševila. Jedan je KRVAVI MERIDIJAN Kormaka Mekartija, a drugi je OBJAVA BROJA 49 Tomasa Pinčona.

 

Prvo, delo Kormaka Mekartija:

Ljudi, ovo je jedan od najboljih, najupečatljivijih romana koji sam pročitao u životu. Radnja prati neimenovanog klinca koji se negde 1849 pridružuje grupi lovaca za indijanske skalpove koji rade za Meksikance unutar indijanske teritorije na ubijanju svakog čoveka, žene i deteta urođeničkih plemena.

Knjiga je bazirana na relativno stvarnim istorijskim događajima i postavkama, ali to je sasvim nebitno.
Atmosfera koju Mekormak gradi je neverovatna, tako čudna i neprijatna, kao da čitate detaljan prikaz košmara koji ste imali. Stil je opičen, prepun digresija bez jasno definisanog naratora, bibliskih aluzija i verovatno najviše fizičkog nasilja koje sam video u bilo kom delu. Pored toga, nema oznaka poput navodnika, dve tačke, pisac koristi samo .,? u kompletnom delu.

Dok sam čitao, imao sam osećaj da padam kroz taj užasan svet kao Alisa u rupu, ali koja vodi pravo do pakla. Zvuči kao proseravanje, ali zaista uticaj koji je ostavila je za mene teško prenosiv.

Kasnije sam čitao o delu i ispada da je roman jedan od ključnih dela moderne američke proze. Jebeno zaslužuje da bude, čak i na verovatno slabom prevodu na srpski.

Tomas Pinčon - Objava broja 49

Još davno sam stavio ovu knjigu/pisca na radar, a pre nedelju dana sam je pokupio iz biblioteke. Tom Pinčon je očigledno veoma, veoma opičen čovek, a ova knjiga je neverovatno čitljivo, čudno delo. Priča okvirno prati ženu koja istražuje alternativnu poštansku službu koja funkcioniše u podzemlju stotinama godina, ali je radnja jako labavo skrojena.

U početku mi je bilo malo nakaradno, možda zbog prevoda, ali kada se upadne u trip, stranice prolaze jedna za drugom. Povezivanje nepovezivih ideja, trivijalne i nebitne istorijske činjenice koje možda jesu-možda nisu stvarne, paranoja, pop kultura 60ih, previše likova, sve je nabacano u ovu priču.

Možda malo liči na Filipa Dika, ali uglavnom zato što i Pinčon smrdi na neko zajebano mentalno oboljenje koje bi mu dalo mogućnost da skroji ovakvu stvar.

Kažu da je TP jedan od najbitnijih američkih pisaca 20. veka. To ne znam, ali autentičnost je neosporna.

[Odgovori]

zainteresovao si me za prvu.. mada, nasilje ne volim (jako mi je tesko da gledam i filmove gde ima mnogo nasilja)... ali, deluje vrlo interesantno...
potrudicu se da nadjem, na engleskom...
:)
pozdrav

Comment by nastasja (04/19/2010 18:07)

[Odgovori]

Probaj. Definitivno nije poenta nasilje kao takvo, više rat koji je urođen čoveku, ali scena nasilja, najblaže rečeno, ne manjka.
Kompletan, originalni naziv knjige je ''Blood Meridian: Or the Evening Redness in the West''.

Comment by ivicamilaric (04/19/2010 19:29)

[Odgovori]

hvala ! ;)

Comment by nastasja (04/19/2010 19:48)

[Odgovori]

Slab prevod? Misliš da bi propao kroz Alisinu rupu da je prevod loš? Pročitaj http://www.b92.net/kultura/moj_ugao.php?nav_category=559?yyyy=2010&mm=03&nav_id=417780

I mene je pomerila iz temelja...

Comment by Srđan (05/09/2010 06:51)

[Odgovori]

Hmmm... vrlo je moguće da grešim. Nisam čitao original, osim nekoliko minuta isečka iz audio-knjige koje sam našao na YT, ali početak mi je bio izuzetno rogobatan za čitanje.

Znam da su se mnogi žalili na prevode Road i No country for old men, ali ujedno sam upravo pročitao da nisu iste kuće i ljudi prevodili.

Doduše, nisam nikakav ekspert za jezik, srpski ni engleski, tako da se ograđujem sam od sebe. :)

Comment by ivicamilaric (05/11/2010 01:44)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me