Ivica Milarić

''Premotaj roman'' priča – Kasting

Ovo je prva od nekoliko kratkih priča koje će biti, na neki način, povezane sa ''Premotaj romanom'', tojest besplatnom e-knjigom koja ću uskoro biti dostupna. Iako ne objašnjavaju radnju ''Premotaj romana'', niti su u nju direktno uključene, svaka priča će biti smeštena u isti zamišljeni (ali verujem, vrlo poznati) svet malo drugačijeg savremenog Novog Sada.

Nadam se da će vam biti zanimljive, kao i da će vas zainteresovati za ''Premotaj roman''.


''Premotaj roman'' priča – ''Kasting''

-    Kola ili Pepsi?
-    Kola ili automobil? – uzvratila je sopstvenim pitanjem.
-    Dobra fora – nasmejao sam se i spustio glavu na formular.

''Izbegava odgovore'', napisao sam na margini. Šala mi je zapravo bila glupa.

-    Ne, ozbiljno, Kola je moj izbor, naravno – zabacila je kosu, i raširila kolena. – Ko još pije Pepsi?
-    Ja, na primer. Manje mi je sladak – ubacila se koleginica držeći hemijsku olovku u ruci na veoma psihološki način.
-    Pijete li Kolu zato što je drugi piju? – vratio sam se na pitanje.
-    Ja? Ma jok. Boli me briga šta drugi piju – ispitanica je napućila usne, što je bio potez koji ju je verovatno od malih nogu vadio iz problema sa muškarcima. – Ja sam svoja, i tu je sve jasno.
-    Sve, naravno – složio sam se ravnim glasom.

''Nesigurnost'', zabeležio sam, a zatim dodao ''definitivna oralna fiksacija''.
Doduše, imala je lepe usne. Fotograf ju je već dobro ocenio, a i nama je bilo jasno da je fotogenična.

-    Šta mislite o prikazivanju vašeg tela pred kamerom? Bez odeće, ili sa vrlo malo.
-    Pa – nasmejala se zavodljivo koleginici, a zatim i meni. – Smatram da je moje telo moj hram. Svetinja, razumete. Međutim, mislim da bih bila spremna da pod pravim uslovima to podelim sa svetom. Naravno, u vrlo ukusnim... ovaj, uslovima. Plejboj, takav stil.
-    Naravno.

''Tražiće novac za golotinju''. Fotograf je bio siguran da ima silikone, ali to nama nije puno značilo. Publika rijaliti šou programa u Srbiji, uprkos beloj kugi, želela je golotinju, a ne prirodnost.
 
-    Da li ste seksualno aktivni? – koleginica je šmrknula kroz pitanje.
I dalje joj je bilo neprijatno da starlete i druge, slave gladne ljude, propituje o takvim stvarima.
-    Haha, pa nemam redovnog momka – noge su se opet malo raširile, iako su joj stopala u espadrilama bila kao zalepljena za pod. – Ali da, jesam seksualno aktivna.
-    Kako biste opisali vaš intimni život?
-    I dalje tražim onog pravog, haha. Ali inače zadovoljavajući. Ispunjujući, da kažem. Seks je moja velika inspiracija.

''Odnos pred kamerama vrlo malo verovatan''.

-    Da li konzumirate alkohol? – ja sam skrenuo priču.
-    Da, umereno.
-    Kada ste poslednji put konzumirali alkohol sa nekim energetskim pićem?
-    Prošle subote... mislim, možda onaj vikend pre toga. Možda i ranije, nisam sigurna.

Precrtao sam reč ''vrlo'' u mojoj poslednjoj rečenici. Za sada, delovalo mi je da ima dobre šanse da uđe u emisiju.

-    Da li ste nekada kinjili male životinje? Ne mislim ništa strašno, onako... samo malo?
-    Pa... nisam. Mislim, možda, kada sam bila mala... Ne sećam se tačno, kao, javlja mi se, možda sam malo bockala šestarom macu. Iz šale, ništa joj nije bilo.
-    Jasno. Moramo to da pitamo.

Uneo sam napomenu da se dodatno testira za agresiju, nadajući se da ima povišene nivoe koje tražimo. Novi Sad je trebalo da dobije svoju prvu pravu rijaliti emisiju, i to u velikoj izbornoj godini. Bili su na potrebni najspektakularniji mentalni poremećaju, izvrnute ličnosti, besne psihopate, sociopate, egzibicionisti i sve ostalo što je naš narod obožavao da gleda na televiziji. Marinu, slatku studentkinju Pravnog fakulteta koju smo u tom trenutku intervjuisali, nismo želeli zbog agresije, koliko zbog seksa – konflikti i ljubav, standardna šema rijaliti televizije.
Međutim, zdrav nivo besa u njoj samo bi pomogao.

-    Hvala Marina – koleginica joj je pružila ruku. – Mislim da imamo dovoljno.

Marina se ponovo napućila, pa pogledala mene, tražeći patrijarhalnu potvrdu da je zaista sve gotovo. Nisam se ni malo pomerio, pa se ona došetala i rukovala sa nama. Pogledala je ovlaš da li imam burmu, a zatim mi se još jednom mnogo srdačnije nasmešila. Posmatrao sam kukove i odličnu zadnjicu kako su polako napustili prostoriju.
-    Malo je mala, i nekako zbijena. Na fotkama izgleda kao Stanija – prokomentarisala je koleginica.
-    Baš nas briga, foto-tim je rekao da je zadovoljavajuća.
-    A ovako?
-    Nisam siguran. Religiozna, prema crtežima ljudske figure definitivno oralno fiksirana, malo nam to komplikuje stvari.
-    Što? Oralna fiksacija zvuči... poželjno.
-    Nije baš. Istraživanja pokazuju da su šanse za penetrativni seks pred kamerama skoro četiri puta veće od one za oralni. Ljudima misle da je to manje provokativno, i izgleda lepše. Kao, nije tako strašno ako se jebemo, neće ljudi ništa ni videti, misliće da se samo mazimo. Ako popušim nekom, onda ću ispasti kurva.
-    Ima smisla – složila se hladno.
-    Marina... ne znam. Možda je bolje da je obeležimo kao konfliktnu, a romantika da bude bonus. Ne znam.
-    Ali, ljigava je, zar ne?
-    Definitivno. Promiskuitet, teško formiranje odraslih relacija, manipulativnost. Ne bih se iznenadio da ima mnogo gore odrastanje nego što je napisala.

Koleginicin mobilni telefon je zazvonio.

-    Halo? Da? OK... Odlično! Važi, preneću mu – sklonila je slušalicu i obratila mi se. – Ništa od čika Mirka. Odustale su gazde.
-    Hvala bogu!

Radili smo užasan posao; koristili psihologiju da biramo najranjivije među nama i stavljamo ih pred kamere. Međutim, opcija da naša kuća za marketing konsalting radi promotivnu predizbornu kampanju za nekog Mirka, Bosanca koji je imao import-eksport biznis i želeo da uđe u politički život Novog Sada delovala mi je potpuno suludo. Kada sam čuo da su glavonje od toga odustale, pao mi je kamen sa srca.

-    Idem po sledećeg kandidata – poletno sam objavio.

Ostalo je svega nekoliko ljudi, pa smo pola sata kasnije napokon završili. Pozdravio sam se sa koleginicom i izašao na parking, umoran ali srećan što se nećemo uključivati u predizborni posao za čoveka koji je mogao da dobije plafon 2000 glasova u Novom Sadu. Osećao sam se rasterećeno, i veoma prijatno, a veče je već palo.
Isparkirao sam kola i polako krenuo kući, kada sam na trotoaru primetio veoma poznate guzove.
Marina me je ubrzo potom primetila, a ja pritisnuo kočnicu. Napravila je nekoliko koraka, zastala, a zatim se okrenula i prišla kolima.
-    Ćao.
-    Hoćeš da te odbacim negde?
Nasmejala se, ali je u njenom licu bilo nervoze. Nije mi to smetalo. Otvorila je vrata i sela pored mene.
-    Imaš predivne usne – priznao sam joj, a ona se stidljivo nasmešila.

Ubacio sam u brzinu i zajedno smo, kao prave kurve, pošli u mrak Novog Sada.

Kraj

Saznajte više o ''Premotaj romanu'' i pratite buduća dešavanja preko hashtag-a #premotajroman