leadboard premotaj roman Ivica Milarić

Petak, Oktobar 07, 2011

Pokojnik: Deo osmi

Prethodna dešavanja u priči o Pokojniku pročitajte ovde.

 

Pokojnik: Deo osmi

Čuo je zvono i podigao se sa poda. U prvi mah, nije imao pojma šta se dešava. Kada je video baricu na tepihu shvatio je da zaspao gde je samo na trenutak malo prilegao da ispravi leđa i zavara glavobolju.
Zvonce se ponovo oglasilo.
Stojan je pokušao da se sabere. Iza njega, do nedavno beo zid sada je bio prekriven imenima i crtama koje su ih spajale. Dva dana proveo je kopajući po Kikovom telefonu, spajajući podatke iz njega sa onim koje je dobio od Miroslava. Prizor išaranog zida podsetio ga je na šeme paranoidnih ludaka koje je viđao u filmovima. Pogledao je oko sebe, tražeći način da prekrije crtež. Nije ga bilo.
Zvono se oglasilo po treći put.
Pomislio je da ispred stoje policajci, a zatim dobro razmislio šta da uradi sledeće.
Pošao je ka sačmari, ali se zaustavio. Umesto toga otišao je do kuhinje i pokupio jedan nož.
Prišao je vratima i pogledao kroz špijunku.
U hodniku, stajala je srednjovečna žena, poslovnog izgleda. Spustio je nož pored telefona i otvorio vrata.
 -     Da?
 -     Dobar dan, ja sam Dragoslava Mirković - zastala je, a zatim nastavila. - Radim u SUP-u Novi Sad.
Stojan se uhvatio za vrata i bacio pogled ka telefonu.
 -     Izvolite?
 -     Vaše ime? - upitala je Dragoslava i pružila mu ruku.
 -     Ovaj... Stojan - zamucao je.
Ženina šaka bila je čvrsta i topla.
 -     Dobar dan Stojane. Ja sam vaša nova komšinica iz kraja. Da li možda imate malo slobodnog vremena?
 -     O čemu se radi? Da li se nešto... dogodilo?
 -     Sve je u redu, ništa se nije desilo, ne morate da brinete - nasmejala se Dragoslava. - Potrebno mi je samo nekoliko minuta vašeg vremena - rekla je i zakoračila ka njemu.
Stojan se nije pomerio. Njene oči bile su zalepljene za njegove, a širok osmeh nije nestajao sa lica.
 -     Naravno - rekao je Stojan posle nekoliko dugih sekundi i sklonio se iz dovratka.
 -     Odlično! - žena je odmah ušla i krenula ka dnevnoj sobi.
 -     Ako možemo u kuhinju - rekao je Stojan i blago je dodirnuo za nadlakticu.
Dragoslava je klimnula glavom i pošla za njim, samo korak od otvorenih vrata dnevne sobe.
 -     Želite li nešto za piće? Nemam puno toga - upitao ju je kada su seli za sto.
 -     Ne, hvala vam. Stojane, želela bih da pričam sa vama o mom poslu. Ja sam radnik u SUP-u, a na tom mestu radim bez prekida od 1988. Trenutno sam, međutim, upala u neke, nazovimo ih, finansijske poteškoće. Nedostatak para, da kažem jednostavnije. Imam samo nekoliko meseci do penzije, a ona neće biti sjajna. Zato kažem vama isto što sam rekla i ostalim komšijama: ukoliko vam je potreban pasoš, lična karta, vozačka dozvola, bilo šta, recite mi to. Za 500-1000 dinara, proguraću vaš zahtev na vrh gomile. Imam poznanike i u katastru i Gradskoj kući. Nećete morati da čekate od zore do zore, niti da gubite vreme po šalter salama. Meni date novac i dokumente, ja uplatim takse, predam ih, i posle donesem sve kada završe. Shvatite, primorana sam ovo da radim i znam da 10 eura nije malo za ovu uslugu,  ali shvatite me, novac mi je potreban. Moj problem uključuje jednu veoma naivnu ćerku, njenog neodgovornog muža, i unuke koji moraju da jedu -
odmahnula je rukom. - Ne želim da vas zamaram sa tim. Ukoliko mogu da vam pomognem oko nečega, rado ću to učiniti. Žao mi je što moram da tražim novac za to. To je sve što imam da vam kažem.
Stojan je pažljivo posmatrao ženino lice i način na koji joj je suza kliznula niz obraz.
 -     Žao mi je - rekao joj je. - Mislim da mi to neće biti potrebno.
 -     Ne mora to da bude 1000 dinara, dajte mi koliko možete, kada vam nešto zatreba - nastavila je žena, ali ju je Stojan prekinuo.
 -     Hvala vam. Mislim da to neće biti potrebno - ponovio je.
Nekoliko trenutaka, žena se nije pomerila, kao da nije čula Stojanove reči ili ih uopšte ne razume. Samo je vlažnim očima zurila u njega. Stojan nije reagovao, ali nije ni mogao da prestane da posmatra njene obraze, čelo i sve savršeno mirne mišiće njenog lica. Onda je Dragoslava je ustala i namestila odelo.
 -     U redu, hvala vam što ste izdvojili vreme da me saslušate.
Pružila mu je ruku, a potom ju je ispratio do vrata. Nekoliko trenutaka slušao je kako se njeni koraci pomeraju u stranu, a potom čuo prigušeno ulazno zvonce nekog drugog stana.
Vratio se u dnevnu sobu i seo ispred prozora koji je gledao prema dvorištu.
Njegov mobilni telefon je zazvonio, a na drugom kraju nalazila se jedina osoba koja je imala broj.
 -     Pokojniče, jesi se pokajao? - upitao je glas.
 -     Reci - Stojan je više naredio nego rekao Miroslavu.
 -     U, što smo nešto na kraj srca! A da popričamo po koju, razmenimo nekoliko učtivih reči? Ipak smo mi tim, zar ne? Tim za borbu protiv zločina i vađenje očiju!
 -     Pijan si.
 -     Pijan si - imitirao ga je Miroslav zaplićući jezikom. - Pijan si! Kako možeš to i da pomisliš?! Ako si ti Betmen, ja sam Robin, na kraju. Jesi video Robina da nekada pije, ha?! Jok brate, samo radi ono što gazda zapoveda. A ja sam bio dobar radnik. Vredan mali taster, to sam ti ja. Zato sam se častio prvim izlaskom iz ove rupčage od kako sam ovde. Otišao sam do marketa i kupio par boca crvenog. Eto, jesam pijan! Priznajem! Rekao sam sebi: i ako te neko prepozna, ko ga jebe! Danas ćeš da piješ!
 -     Šta hoćeš?
 -     Šta radiš?
 -     Gledam - kratko je odgovorio Stojan.
 -     Lepo. Kao stari kauboj, motriš na stado. Ako dođu kojoti, dobiće metak u čelo, ako dođu Indijanci, dobiće dva! Ili, još bolje, svima ćeš iskopati oči, da više nikada ne bace jedno na naša vrla grla! Neka, neka, samo ti bdi nad nama, Pokajniče!
 -     Šta hoćeš?
 -     Došao sam do nekih... informacija koje će te zanimati. O Kikovoj ekipi i tim njuškama. Velike stvari, Pokojniče moj, velike!
Stojan je zaćutao.
 -     Doći ću večeras.
 -     Nemoj zaboraviti kapuljaču! - rekao je Miroslav sarkastično i prekinuo.
Stojan je spustio telefon i nastavio da gleda dvorište.
Čekao je oko pola sata pre nego što je Dragoslava izašla iz zgrade. Brzo, Stojan se obukao i pošao za njom.

[Odgovori]

Umeš da prekineš priču taman kad treba, da povećaš tenziju.

Comment by sanjarenja56 (10/07/2011 13:27)

[Odgovori]

Hvala! Ovo je bio prilično miran deo, sledeći će biti malo dinamičniji. I krvaviji.

Comment by Ivica (10/07/2011 13:30)

[Odgovori]

Jako dobro, sviđa mi se od prvog do zadnjeg slova ;)

Comment by izrada web stranica (10/07/2011 14:37)

[Odgovori]

Hvala ti, drago mi je da je tako - slede novi delovi u narednim nedeljama ;)

Comment by Ivica (10/07/2011 14:41)

[Odgovori]

Užasava me pomisao da se ljudi kao Dragana ovako ponižavaju da bi sebi i svojoj deci obezbedili nekakvu egzistenciju. Živa istina.

Comment by Charolija (10/07/2011 16:18)

[Odgovori]

Hvala na čitanju - reći ću samo da će Dragana biti glavna ličnost sledeće epizode ;)

Comment by Ivica (10/07/2011 16:47)

[Odgovori]

ne trepcem do sledeceg nastavka õõ

Comment by zvezdatvoja (10/07/2011 18:05)

[Odgovori]

ne trepcem do sledeceg nastavka õõ

Comment by zvezdatvoja (10/07/2011 18:07)

[Odgovori]

Odlično, takvu atmosferu pokušavam i da pogodim :)

Comment by Ivica (10/07/2011 18:35)

[Odgovori]

"Umeš da prekineš priču taman kad treba, da povećaš tenziju."
Definitivno se slažem

Comment by WebHosting (07/28/2016 15:42)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me