leadboard premotaj roman Ivica Milarić

Petak, Septembar 09, 2011

Pokojnik: Deo četvrti

Delove pre ovog možete pročitati ovde.

 

Pokojnik: Deo četvrti

-    Čekaj, objasni mi još jednom - rekao je Miroslav, boreći se da ostane budan.
Pedeset minuta ranije, Stojan ga je oprezno pratio do kuće na kraju Telepa. Kada je ušao, malo je sačekao da se uveri da nema nikoga u blizini. Zatim je preskočio ogradu i tiho ušao dublje u dvorište.
Kuća je bila izgrađena u vojvođanskom stilu, sa velikim prozorima koji su bili okrenuti ka dvorištu.
Proveo je pola sata posmatrajući ga iz senki. Za to vreme, Miroslav je popušio nekoliko cigareta, sedeći ispred televizora.
Zora je polako počela da guši noć. Stojan je izašao iz žbunja i cveća, otvorio ulazna vrata i ušao u kuću. Odmah je ugasio svetlo u prostoriji, kao i televizor.
-    Ne plaši se - rekao mu je. - Neću te povrediti.
-    Aha - Miroslav je procedio. - Okej, nećeš me povrediti. Dobro. Nema[ ni razloga da mi nešto uradiš, zar ne? Mislim, ni ne znam ko si ti? Pokojnik, osim toga, znam da si Pokojnik, ali to si mi sam rekao. Ne znam ja tebe. Nemaš razloga da me... mislim, ništa ja nisam video - počeo je da melje nervozno.
Stojan je seo u raspalu fotelju preko puta njegove.
-    Ćuti - naložio mu je.
Miroslav je umuknuo istog sekunda.
Stojan je pogledao na sto. Video je gomilu novčanica i mobilni telefon, a pored njih malu sveću, savijenu kašiku i šrpic.
-    Hajde. Šutni se - rekao je hladno.
-    Molim?
-    Pribor je tu. Završi.
-    Ne, u redu je, ne bih sada morao...
-    Šutni se - ponovio je Stojan, a Miroslav učio šta mu je rečeno.
Kada je izvukao špric iz vene i vratio ga na sto, Stojan je ustao i spustio roletne.
-    Hoćeš... hoćeš mi nešto loše učiniti? - upitao ga je, mljackajući ustima.
-    Ne. Hoću samo da razgovaram.
-    Dobro.
-    Vidiš - počeo je Stojan, - ja umirem. Imam tumor u mozgu koji će me vrlo brzo ubiti. Nemam školu. Nemam posao. Nemam porodicu, niti prijatelje. Nemam ništa, osim mog tela i uma. A oni su oblikovani davno, na jako opasnim mestima. Tamo sam naučio razne stvari: kako sahraniti nekoga da ga nikada ne pronađu, gde seći čoveka tako da preživi, ali više nikada ne podigne kalašnjikov, kako ući u sobu sa tri naoružana neprijatelja, držeći samo nož, i imati malu šansu. Razumeš?
-    Ratovao si, kao, Bosna, Hrvatska, Kosovo i sve to?
Stojan je odmahnuo rukom.
-    Danas te stvari više nisu bitne. Bitno je samo ono što sam naučio, šta mogu da učinim drugoj osobi. Kada sam ostavio uniformu, godinama sam radio da sve zaboravim. A onda, nedavno, u jednom mračnom prolazu, sve se vratilo. Baš sve. Samo, ovaj put, nemam brkatih budala koje moram da slušam. Ovaj put, ja biram ko će biti sečen. A biće oni koji žive od tuđe patnje, ili u njoj nalaze zadovoljstvo. Razumeš? Ja lovim one koji love druge.
-    Jebote, ti misliš da si Betmen! Ufff, ne mogu sada da se izborim sa ovim. Tripujem se jako... Vidi, ja sam dužan onim tipovima. To je jako zajebana ekipa, što ćeš saznati i sam, ako te nađu. Mene neće. Ja ću malo kulirati na ovoj gajbi, niko ne zna da sam tu. Pokušaću da navučem malo keša, pa palim iz grada. Ne znam šta si ti, niti u kakvom si tripu, a iskreno, ni ne želim da znam. Slušaj... moram malo da odspavam – rekao je i spustio glavu na naslon fotelje.
Stojan je šutnuo stočić, a njegova ivica pogodila je Miroslava u kolena. Udarac nije bio jak, ali su pospane oči otvorile.
-    Jao! Zašto si to... uradio?!
-    Zato što spavaš, a trebalo bi da slušaš.
-    Ne znam ja ništa, brate, ostavi me na miru... – Miroslavove kapci su ponovo počeli da padaju.
-    Slušaj me! – prvi put, Stojan je podigao glas. – Pre tog prolaza, bio sam običan čovek, još jedan jadnik koji je obarao pogled i gledao svoja bedna posla, dok su drugi krali, pljačkali, silovali, tukli i ubijali. Čuvao sam se, ali više nema ničega da se čuva. Sada, ja sam Pokojnik, a ti si moj ulaz u taj svet: ti ćeš me odvesti do dilera, lopova, makroa, nasilnika, naoružanih pljačkaša, prevaranta, ćelavih ljudi u džipovima.
-    Čekaj, ispričaj mi sve još jednom - rekao je Miroslav, boreći se da ostane budan. – Hoćeš da ti ja pronalazim ljude koje ćeš ti ubijati, zato što... šta? Misliš da su ''loši''?
-    Više nikada neću nekome uzeti život – Stojan je odmahnuo glavom. – Umesto toga, uzeću im prste, oči i sve ostalo što bude potrebno da više nikada ne budu u stanju da love. Vidim da si i ti deo tog sveta, da ga poznaješ. Ali nisi neko ko lovi druge, pa te neću seći. Ali moraš da mi pomogneš.
-    Šta ako kažem ne?
Stojan je podigao telefon sa stočića i stavio ga u džep.
-    Javiću nekom iz Kikove ekipe gde mogu da te nađu. Čak i ako im ispričaš sve ovo, misliš da će ti poverovati, u tom stanju?
Miroslav se, uz ogroman trud, ispravio u fotelji.
-    Nećeš im javiti. Uleteo si da me zaštitiš, spasiš. Ako im javiš, ugaziće me na smrt.
-    To nije moj problem. Možda nisi neko ko lovi, ali definitivno nisi neko ko zaslužuje mnogo bolje od onog što bi u tom slučaju dobio.
-    Ti... ti si psihopata, čoveče! Okej, okej... šta mogu da uradim za tebe, jebem ti majku bolesnu?
-    Sada spavaj. Vratiću se sutra, u ovo vreme, kada ćemo još pričati – rekao je Stojan i ustao.
Bez dodatne reči izašao je na dvorište, a zatim na ulicu. Glavobolja se budila u njegovoj lobanji zajedno sa novim jutrom. Upalio je cigaretu i pošao kući.

[Odgovori]

auh,vec zamisljam film,scene,njegovo ledeno lice..Nastavak uskoro nadam se

Comment by zvezdatvoja (09/09/2011 18:27)

[Odgovori]

Hvala na čitanju - trudim se da pišem što redovnije, ali sumnjam da će to biti češće od jednog dela priče nedeljno :(

Comment by Ivica (09/09/2011 18:36)

[Odgovori]

Pročitano, ideja originalna. Dovoljno je jedan nastavak nedeljno, ne štancuješ konfekciju. Pozdrav!

Comment by razmisljanka (09/09/2011 19:07)

[Odgovori]

Hvala - istina, verovatno bi više delova nedeljno pre ili kasnije u štancovanje.
Ali polako... generalno, lakše je početi nešto nego to održati i završiti.

Drago mi je da vam se sviđa, u svakom slučaju :)

Comment by Ivica (09/09/2011 19:12)

[Odgovori]

Samo nastavi, počeo si odlično da razvijaš radnju, držiš pažnju. Nastavi. Dovoljno je jednom nedeljno.

Comment by sanjarenja56 (09/09/2011 19:20)

[Odgovori]

Jednom nedeljno polako ali sigurno počinje da zvuči kao dobitnički ritam - hvala, drago mi je da ti se sviđa kako se razvija radnja :)

Comment by Ivica (09/09/2011 19:26)

[Odgovori]

samo da se javim... citam... pozdrav!

Comment by suncica (09/09/2011 21:45)

[Odgovori]

Drago mi je :)

Comment by Ivica (09/10/2011 03:02)

[Odgovori]

Interesantna cupri.

Comment by Roletne (01/27/2012 16:51)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me