Nedelja, Februar 12, 2012
Ne paničite – pada sneg!
Zapravo, naziv teksta je pomalo obmanjujući.
Paničite. Napolju pada sneg.
Histerija nije ono što vam je u ovom trenutku potrebno; samo vam je to preostalo. Uključite TV, počnite da gledate bilo koji domaći program. Proverite koliko ljudi je umrlo do sada u snežnom ambisu, koliko u zemlji, koliko u Evropi, koliko u našem solarnom sistemu. Uključite kompjuter, otvorite vašu društvenu mrežu i pogledajte prvo malo zanimljivih slika predmeta okovanih ledom i video zapisa ljudi koji voze snoubord na ulicama Beogradu, ali nemojte dozvoliti da vas to zavara – bela smrt je neminovna. Nema mesta optimizmu ni šali, postoji prostor samo za očaj samrtnog ropca.
Od početka čovečanstva, malo stvari je bilo smrtonosno kao sneg.
Kuga, kažete vi? Ni blizu.
Termonuklearno oružje? Osim što takođe izaziva zimu (doduše, nuklearnu), atomsko oružje je mala maca u odnosu na sneg.
Bele pahulje, naizgled nastale iz ničega, pufnice koje lepršavo klize ka tlu predstavljaju kataklizmu i pitanje je dana kada će uništiti svet koji poznajemo, i vrlo verovatno, okončati našu vrstu zauvek.
Ne okrećite se ka vašim izabranim vođama. Gradonačelnici, premijeri, predsednici opština, svi su jednako bespomoćni pred pufnastom apokalipsom. Možete da se pitati zašto nisu zimske službe bile bolje opremljena, zašto izolovani krajevi nisu napravili planove i rezerve i zašto država deluje kao da da početkom februara teleportovana ovamo iz centralne Afrike i tek sada, po prvi put, zapravo videla sneže padavine?
Ne pitajte tako glupave stvari! Naravno da administratori i političari nisu krivi. Da li je bio kriv guverner Pompeje kada je Vezuv proradio? Da li je kriv onaj italijanski kapeta što postoji kamenita obala? Ako neko nije kriv zbog našeg zajedničkog, neminovnog nestanka u košmarnim smetovima, to definitivno nisu najbolji među nama, vrli sredovečni muškarci koji nam već godinama nude iluziju izbora pre nego što zaokružimo jedno od njihovih imena ili političkih partija na glasačkom listiću.
Mnogi od vas još nisu prihvatili kraj, već i dalje čekaju da Sunce grane. To se neće desiti. Ledeni sunovrat je udaljen svega nekoliko dana, ukoliko budemo imali sreće.
Jedino što vam je ostalo jeste da se vratite na vaše društvene mreže, i, dok još uvek imate pristup internetu i električnoj energiji, lamentirate i proklinjete surovu sudbinu što je odlučila da našu priču okonča davljenjem u moru beskrajne beline koja curi sa surovog, nepraštajućeg neba.
Pre nego što toplota i svetlost nestanu, a vi uronite u ledeni mrak koji će okončati sve, nadajte se samo da ćete uz sebe imati nekog koga ćete moći snažno da zagrlite. Telo osobe koja prvo izdahne pružiće dodatne zalihe hrane preživeloj, voljenoj osobi.
Doduše, postoji šansa da će sneg prestati da pada u utorak ili sredu.
U tom slučaju, leto koje dolazi će sigurno biti neizdrživo, temperature će preći svaku granicu i pre 1. septembra spaliti život na površini Zemlje.
Nikakav problem, ovaj tekst važi i za tu mogućnost. Sve što je potrebno jeste da metafore o belini, snegu i tako tome zamenite sa užarenim asfaltom, zlokobnim vatrenim diskom iznad naših glava i sve tako, u tom stilu.
Realno, smak sveta mora biti uskoro.
2012 godina, drevne Maje, poludela klima, ovo-ono, znate već priču.
Plasi me tvoj post :) Mada, priznajem, i ja sam danas razmisljala u ovom smeru :)
Ne bi trebalo da te plaše, moji stavovi su sasvim neutemeljeni na činjenicama :)
Hvala na čitanju!
Pa ovo je fenomenalno :) samo tako, pesimistima nista drugo ne preostaje
Ivice,plasis:))
No, ti lepo ovaj zapis,sakri negde...Zarpaj ga, i ostavi onima koji budu preziveli(ako ko prezivi) da neka druga civilizacija sazna nesto o nama:)
Nešto mi govori da ćemo ipak, nekako, preživeti ;)
Hvala na čitanju!
