Ivica Milarić

Radionica Znak Sagite - jun

Priča sa kojom sam se takmičio u junu na radionici foruma Znak Sagite. Tema: svemir, 100+ godina u budućnosti. Dobila je tri boda, što mi je najgori plasman do sada. Ukus poraza... gorak... u ustima...

Ako želite, pročitajte je ispod.

Surfer

Zajedno sa generalom i nekoliko vojnika, Atal je posmatrao objekat sa druge strane brodskog prozora.
Ličio je na ogromno, stakleno crevo, savijeno u točak. Unutar njega, mogao je da vidi uzanu pistu, zalepljenu za spoljni zid. Uz to, objekat se rotirao, a čitav prizor u Atalu budio mučninu.
-    Prečnik mu je 1800 metara, i okreće se brzinom od jedne rotacije u minuti. Stvara tačno 1G – rekao mu je general.
-    Drom – Atal je nazvao objekat po imenu. – Gde je njihova flota? – upitao je.
General je pokazao crnu prazninu negde iza točka.
-    Naravno, ne vidi se. Ali naučnici su uvereni da nas posmatraju.
-    Znači, neću nastupati pred praznim gledalištem?
-    Nikako. Svi čekamo na vas – general je klimnuo jednom vojniku.
Čovek je Atalu pružio dasku sa točkovima.
-    Javljaju mi da smo spojeni. Možete poći. Srećno – rekao mu je general.
Polako, Atal je prošao pored svite i zakoračio kroz kružni otvor. Sa druge strane, bezbojno crevo povezivalo je glavni brod flote Novih UN-a i Drom. Gravitacija je odmah nestala, a on je slobodno plutao prema ulazu u točak. U daljini, osvetljen objekat blistao je naspram svemira kao oko boga.
Setio se reči izgovorenih pre više meseci, kada su ga policajci NUN-a izvukli iz kreveta, rekli da je potreban interplanetarnoj bezbednosti i odveli.
-    Samo su se pojavili – rekao mu je general tokom njihovog prvog susreta, – i od tada nam puštaju isti video snimak.
Atal nije imao pojma da se zatekao u sred prvog kontakta sa neljudskom civilizacijom.
Zajedno sa generalom, timom naučnika, istoričara i političara, pogledao je snimak nastupa Tonija Hoka sa skejtbord takmičenja održanog 1999. godine.
-    Ništa više, samo ovaj snimak. Pokušali smo da ih kontaktiramo na svaki zamisliv način. Nismo uspeli. Jedno je sigurno: sonde su registrovale u pojedinačnim brodovima energetske potencijale koji premašuju sabrani potencijal naše kompletne flote. Ukoliko su agresivni... – general je odmahnuo glavom.
-    Siguran potez u ovom trenutku je da odgovorimo identičnom sekvencom – objasnio je vođa istraživačkog tima. – Bolje rečeno, da je izvedemo.
-    Ali, ja nikada nisam ni stao na tu stvar. Današnje daske uopšte nemaju točkove – rekao je kada su mu naložili da sve prikazane poteze ponovi, samo u svemiru, na očigled vanzemaljske flote.
-    Vi ste jedan od najuspešniji ekstremnih sportista na Zemlji. Kompjuterske analize ukazuju da ste najbolji kandidat – odgovorio mu je generalni sekretar NUN-a.
Njegovo mišljenje nije bilo važno. Naredne sedmice proveo je u Lunarnom gradu, učeći u simulatoru sve o tehnikama vožnje skejtborda sa početka 21. veka. Ugradili su mu implante za naprednu motoriku i desetak dodatnih, ali i neuroprogramirali konkretan Hokov nastup. Istovremeno, u orbiti Titana, NUN je gradio prostor za njegov nastup.
Vanzemaljska flota je samo čekala.
-    Nanoboti su završili svoj posao. Drom je spreman – javio mu je general, a Atala istog dana stavili na direktan let za Saturn.
Konačno, došlo je vreme da nastupi.
Spustio se iz creva u točak. Čim se prevojnica otkačila, Atal je osetio da nežno pluta prema pisti. Točak je počeo da se okreće.
Stao je na dasku, i ona se blago pomerila. Njegov kom-implant se upalio.
-    Zemaljski uslovi za 5 sekundi – javio mu je tehničar. – Možete da počnete.
Atal je progutao pljuvačku i odgurnuo se. U daljini, pista se krivila na gore i gubila iza centalne osovine točka. Stvar mu je izgledala kao materijalizovan Ešerovski košmar. Trudio se da misli da je ovo još samo jedno takmičenje. Odgurnuo se još jednom i našao u punoj brzini.
Prilazio je prvoj rampi. Namestio je stav, prebacio težinu na zadnju nogu. Čuo je da točkovi udaraju o prilaz i počeo uspon.
Naglo, Atalov um se ispraznio. Prešao je preko rampe, izveo trik, i nastavio dalje. Ispod njega, daska se poslušno okretala, kao da su jedan entitet. Jurio je niz pistu, sve dok nije čuo buku preko kom-implanta.
-    Gotovo! Uspeli ste, uspeli ste! – klicao je teničar.
Točak se zaustavio, a prevojnica glavnog broda NUN-a počela da se isteže prema njemu. Čim je izašao iz creva, general se energično rukovao sa njim.
-    Brzo, dođite na most – rekao je uzbuđeno i poveo ga.
Tamo, oduševljeni ljudi stajali su oko holo-emitora. General se progurao napred sa Atalom.
-    Dobili smo novu poruku. U pitanju je prvi segment snimka, čekajte... stiže još nešto!
Atal je pogledao i video da u vazduhu pliva broj 10.
-    Savršen rezultat. Ovo je predstavljalo maksimalan broj bodova! – ubacio se neko od istoričara sporta.
Uskoro se pojavio sledeći deo i još jedna desetka. Ljudi su počeli da tapšu, a Atal se izvukao iz mase.
Stojeći sa strane, primetio je da se na praznoj kozoli i dalje vrti originalni snimak. Sinulo mu je da nikada nije analizirao, već se potpunosti oslanjao na neuroprogram koji su istoričari sporta napravili. Na samom kraju snimka, primetio je nešto. Užasnut, privukao je najbližeg istraživača k sebi.
-    Da li je poslednji trik ''360 prednji T-okret'' ili ''Prednji 360 T-okret''? – upitao ga je.
-    Ovaj... – čovek je nervozno odgovorio. – Mislim da je... Pa nisam siguran sada.
Atal se probio kroz ljude i uhvatio generala za kragnu.
-    Mislim da smo napravili ogromnu... – počeo je baš kada se poslednji segment snimka završavao.
Svi su zaćutali, a Atal se okrenuo ka emitoru.
U vazduhu je stajala devetka.