leadboard premotaj roman Ivica Milarić

Petak, Jun 10, 2011

Velika Šala

Kratka priča bazirana na idejama koje su u mene usadila dela poput The Invisibles i The Sandman.

Velika Šala

Žena plače pored muža, ispruženog na podu. Bio je komičar, a sada je mrtav.
-    Bio sam komičar – kaže njegov duh.
-    A sada si mrtav. I dalje si komičar – odgovara bog alkohola.Komičar gleda svoje astralno telo.
-    Ponovo sam mlad – kaže bogu. – Ovako sam izgledao kada sam imao dvadeset godina.
-    Tako si oduvek video sebe – odgovara bog i vadi bocu metakse. – Iako sada verovatno vidiš da je tu bilo malo neslaganja sa stvarnošću – bog pokazuje na debelo telo koje bolničari odnose.
Žena i dalje jeca.
-    Vreme čudno prolazi – komičar se češe po astralnoj glavi. – Imam osećaj da sam odavno mrtav.
-    Naravno. Bio si mrtav milionima godina, a živ samo 52.
Komičar gleda kroz prozor. Napolju pada sneg. To ga zbunjuje, kada je umro, bilo je leto, siguran je.
-    Zbunjuje me ovo – okreće se ka bogu. – Zar je već prošlo više meseci?
Bog odbacuje praznu flašu koja nestaje kao oblak dima. Odmah vadi pljosnatu bocu ruma iz prljavog kaputa.
-    Ko to zna? Možda je sve ovo samo tvoj san.
-    Da, i to hoću da te pitam? Zašto si ti ovde? Nisam ni znao da postoji bog alkohola. Nikada ti se nisam molio.
-    O, tu se varaš! Postao si moj vernik kada si ukrao prvo pivo. Od tada, pa do smrti, molio si mi se svaki dan.
-    To je tačno – odgovara komičar. – Bio mi je potreban, sav taj viski, džin, vino i pivo. I sve ostalo. Bio sam dosadan kada sam trezan. Dosadan drugima, a sebi još više.
-    Meni ne moraš da se pravdaš – kaže bog ravno i otvara bocu šampanjca.
-    Da li mogu da dobijem gutljaj?
-    Naravno da ne.
Sa druge strane prozora, cvetovi trešnje padaju na tlo.
-    Moraćemo uskoro da krenemo, zar ne? – pita boga.
Između gutljaja, ovaj klima glavom.
-    Želeo bih da se pozdravim sa ženom, ako je to moguće?
-    Zašto da ne?

Ulaze u spavaću sobu. Na krevetu, žena spava. Komičar primećuje da je smršala.
-    Poslaću te u njen san – kaže mu bog. – Tamo ćeš moći da joj se obratiš.
Komičar klima glavom, i odmah propada kroz pod.
Nestaje u zečijoj rupi, zajedno sa istopljenim časovnicima i minijaturnim jedrenjacima.

Stoji na travnjaku iza njihovog starog fakulteta. Njegova žena leži pored velikog hrasta, sa glavom na rancu. Komičar joj prilazi i leže pored nje. Ona ne otvara oči.
-    Mogu da te namirišem – kaže mu. – Sanjala sam da smo muž i žena. Ti si se ugojio kao svinja, a ja se pretvorila u tupu domaćicu. Onda si umro na tepihu, a ja uvenula.
Prvi put od kako je umro, komičar oseća tugu.
-    Tako sam te voleo. Žao mi je što nisam bio bolja osoba, što ti nisam pružio više sveta i više sebe.
-    Ne mari – žena mu odgovara i stavlja šaku na obraz. – Sve je ovo život, baš sve.
-    Pokušaj da budeš srećna – kaže i nežno joj ljubi usne. – Zbogom.
Žena otvara oči.
-    Zbogom, šaljivi čoveče...

Bog alkohola izvlači komičara iz otvorenog šahta. Nalaze se u pustinji, pored auto-puta. Okružuje ih noć bez zvezda.
-    Nadam se da si našao utehu – konstatuje bog.
-    Šta sada? Raj, pakao, čistiliše, bardo, valhala, reinkarnacija? – pita komičar.
Bog alkohola seda na gajbu piva koji stoji pored zaustavne trake. Na asfaltu, neprepoznatljiva vozila jure bez prestanka. Bog otvara jednu flašu i sleže ramenima.
-    Ne mogu reći da znam – bog mu pokazuje da priđe. – Izbaci prst, neko će te pokupiti. Šta ti misliš da će se dogoditi?
-    Mislim da nije ni bitno
komičar podiže astralni palac. – Život je jedna velika šala, a poenta ne samo da nije smešna, nego je ni nema.
Bog zamišljeno gleda u daljinu, a zatim izvlači još jednu flašu.
-    Dobra ti je ta! – kaže mu nasmejano i dodaje pivo.

[Odgovori]

Da! poente ili smisla izgleda da i nema!

Comment by preparati (06/10/2011 14:57)

[Odgovori]

Iskreno, nemam pojma da li je ima ili ne...

Comment by ivicamilaric (06/10/2011 15:23)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me