leadboard premotaj roman Ivica Milarić

Utorak, Maj 24, 2011

Broj prijatelja

Kratka naučno-fantastična priča o našem omiljenom sajtu na svetu, posle onog koji nam pomaže da nađemo besplatnu pornografiju.

Broj prijatelja

Lovac, obučen u odelo od životinjske kože i starih Mekdonalds radnih košulja trči kroz sakatu šumu.

Koplje leti i pogađa mutiranog psa u leđa. Lovac urliče.

Kasnije, ulazi u pećinu. Njegovo pleme je skupljeno oko vatre. Baca leš pred njihova stopala.

-         Pobeda! – dere se.

-         Slike ili se nije desilo! Slike ili se nije desilo! – ponavljaju uzbuđeni članovi.

Lovac seče stomak psa i zavlači prste u ranu. Krvavom šakom na pećinskom zidu crta obris lovine, a zatim oko njega sa garavom granom maže debeo, četvrtast okriv.

-         Novi prijatelj! Novi prijatelj! – viču članovi.

-         Ne! – ubacuje se starac, obučen u odoru od izlomljenih kompakt diskova. – Lovina je velika, i hraniće decu dugo. Ja kažem: prijatelj i promena statusa!

-         Prijatelj! Status! Prijatelj! Status! – ponavlja pleme.

Uzbuđenje u pećini raste.

Lovac se kezi. Prilazi najvećem ratniku i staje pored njega.

-         Prihvatam tvoj zahtev – odgovara ratnik. – Od danas, pa do zatvaranja mog naloga, u lovu i ratu, mi smo jedno.

-         Sviđa mi se to! – odgovara lovac.

Njegove oči gledaju lica, sve dok ne staju na mladoj devojci.

Ona sklanja pogled u stranu, a zatim polako prilazi lovcu.

On je hvata za dojku, nezgrapno ali nežno.

-         U vezi? – pita tiho, a devojka klima glavom.

Pleme kliče.

 

Mnogo godina ranije, pre nego što su prve bombe pale.

 

Klinac je ličio na karikatura japija. Nosio je dobro odelo, ali cipele se nisu slagale sa kajšem. Smešio se agresivno, samo što je Adam video nervozu u njegovim očima.

-         Sedite – rekao je Adam i pokazao na stolicu sa druge strane staklenog stola.

-         Mark nam se neće pridružiti? – upitao je japi.

Adam je odmahnuo glavom.

-         Na žalost, Mark ne može da prisustvuje svakom sastanku. Ja zastupam istraživanje i razvoj. Meni prodajte ideju – odgovorio je Adam.

Jačina japijevog osmeha je opala.

-         Tako znači. Pa dobro, doneo sam prezentaciju, ako bih mogao da dobijem projektor...

-         Slušajte – Adam ga je prekinuo. – Ostavite prezentaciju. Dajte mi ideju. Ako nam se sviđa, kupujemo. Ako ne, projektor vam neće pomoći.

Japi se namrštio, ali nije sasvim zbunio.

-         Jednostavno: ograničiti broj prijatelja koji ljudi mogu da imaju na svom nalogu – rekao je ravno.

-         Zašto?

-         Podelite korisnike. Ako si tek otvorio nalog, 100. Ako ga imaš dve godine, 200. U početku. Ako želi da ima više prijatelja, mora da učini nešto po tom pitanju.

-         Sa kojom svrhom?

-         Moraš da radiš da bi ti nalog rastao. I to bez kupovine ili plaćanja: moramo da primoramo korisnike da se trude za to. Komentariši, kači slike, bilo šta. Sistem nagrađivanja. Ljudi će provoditi više vremena na sajtu, više se investirati u sistem. Biće to kao video-igra, ali gde su stvarne stvari, poput sećanja i međuljudskih odnosa ono što se ulaže i dobija.

Adam se zavalio u stolicu. Nikada im to nije palo na pamet, a bilo je tako očigledno.

-         Ovo bi moglo da bude veliko – primetio je.

-         Ovo bi moglo da bude najveće – rekao je japi, nesvestan proročke snage svojih reči.

 

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me