Subota, Maj 21, 2011
Biciklomafija
Kratka priča koju sam napisao inspirisan čarobnim programom po imenu ''Trenutak istine''.
Biciklomafija
Na trotoaru je ležao opušak. Emil se spustio i
podigao ga. Upalio je kraj veoma pažljivo i napunio pluća besplatnim dimom.
-
Znam, znam. Ali, gde svi ti biciklovi završavaju? Njegov drug, Stevan, čučao je na samoj ivici betonske
ograde keja i gledao svetla Petrovaradinske tvrđave koja su mu izgledala
neobično lepo, najverovatnije zbog isparenja lepila koje je udisao. Pored,
metalna porodica posvećena zimskoj raciji, izdužena kao likovi u prvim
kolor-vesternima, tužno je posmatrala dvojicu uličnih lopova. -
Ne znam, Stevo. Po stoti put, nemoj ni pitati –
odbrusio je Emil, iziritiran Stevanovom znatiželjom i svojom odlukom da baš te
noći ostavi lepak. -
Da, da, da, ali ipak... – nastavio je Steva, a
njegove radosne oči tražile su fokus. – Ubija me matematika. -
Aha. -
Ne, majkemi. Vidi, koliko ti dnevno digneš
biciklova? Emil je počešao kraste na potiljku. Opušak je
brojao poslednje sekunde drugog života, ali lepak mirisao tako privlačno. -
Šta ja znam. U proseku, dva-tri. -
Vidiš! I ja! A koliko još ljudi krade? -
Ne seri više. -
Ne, samo kažem... gde svi ti bicikli idu? – Steva
je spustio rukav sa usta, kako bi dodatno ojačao argumente. – Ne prodaju ih na
Najlonu. Ne štekaju ih. Ja ih vozim kod Srđana, ti isto. Kladim se, svih ih
voze tamo. Ali šta on radi sa njima? -
Šalje negde dalje, šta misliš! – brecnuo se Emil. -
Da, ali opet, ogromne su to brojke. Recimo da ih
vozi u BG. -
Recimo. -
Trebao bi mu neki kombi, ili manji kamion. Šta ako
taj kamion startuju panduri? Kamion prepun biciklova svih vrsta, godišta, voznih
stanja, boja i šta već ne. I ni jedan nema otpremnicu, fakturu ili račun.
Ogroman rizik, samo za masu glupih biciklova. Nema smisla, jednostavno, nema
smisla. Uzdah se oteo iz Emilovog grla. -
Daj tu kesu. Istovremeno, negde na putu Novi Sad-Beograd. Policijska patrola zaustavlja stari, raspadnuti
kamion novosadskih tablica. Vozilo staje u zaustavnu traku, a policajac prilazi
kabini. Unutra sedi srednjovečna, negovana žena u veoma
elegantnom kombinezonu. -
Gospođo... Vojt....? – počinje policajac, glave
podignute ka otvorenom prozoru, ali ne uspeva da završi neobično prezime. -
Dobro veče! – odgovara Tanja. -
Da li je ovo vaše... vozilo? -
Da, jeste – poletno odgovara Tatjana – Postoji li
problem? -
Ovaj... išli ste preko deklarisane brzine vašeg...
kamiona. Kamiona? Vi vozite kamion? -
Da! – odgovara Tanja još glasnije. – Nisam
primetila da sam prekoračila brzinu; zaista mi je žao, hahaha! Policajac gleda u ženine oči i pokretom starim
koliko i policijska služba, malo zadiže kapu i češka čelo. -
Aha. Znači, ovaj... kamion? Nije baš svakodnevna
scena, ako znate šta hoću da kažem. -
Naravno, mladiću! Savršeno mi je jasno šta želite
da kažete! Tatjanine oči blešte prazno, kao da pripadaju vuku. -
Da li transportujete nešto pozadi? – pita
policajac, a Tatjana ne skida pogled sa njega. -
Dozovlite da ja nešto vas pitam: da li ste ikada
poželeli da se razvedete? -
Molim? -
Hoćete promenu pitanja? – krešti Tatjana –
Zanimljivo! Drugo pitanje: da li ste ikada sanjali da vodite ljubav sa ženinom
rođenom sestrom u kostimu Pipi Duge Čarape! -
Gospođo, da li vam je dobro? – policajac počinje da
se znoji. Oči Tatjane dobijaju ledenu glazuru i nestaju
daleko iza policajčevog čela. Policajac prestaje da se češka. -
Da li ste ikada kupili više hiljada detektora za
dim, mesecima vadili male količine radioaktivne materije koju svaki sadrži i
pomoću njih napravili prljavu bombu koju planirate da detonirate u Amsterdamu
kao osvetu za sav razvrat i bezbožništvo te savremene Sodome? -
Ne –
odgovara zbunjeno policajac. -
Istina! – viče Tatjan – Čestitam, osvojili ste... –
gleda u krilo – Šest, ne, sedam hiljada dvesto trideset dinara. -
Gospođo, bojim se da ne razumem. -
No, samo uzimte. Zapamtite – trpa mu pare u ruke, –
istina se najviše isplati! Policajac stoji nemo dok se motor kamiona pali, a
vozilo polako uključuje u redak saobraćaj.
U kabini, Tatjana spušta napunjen pištolj koji je
sve vreme držala prislonjen uz vrata kamiona. Ispod prljave cirade, desetine i
desetine biciklova svih boja, marki i godišta neometano nastavlja putovanje,
polovni kamioni
Blog je bio apsolutno fantastičan! Puno velikih informacije koje mogu biti korisne u nekim ili drugi način. Držite ažuriranje bloga, obličje naprijed za više sadržaja ... velik posao, držati Internet gore ..
kamioni
Ja sam jako zadovoljan sa sadržajem koje ste spomenuli. Htjela sam vam zahvaliti za ovaj veliki članak. Uživao sam u svakom malo dio i ja ću biti na čekanju za nova ažuriranja.
