leadboard premotaj roman Ivica Milarić

Nedelja, Maj 15, 2011

Na ulazu u Beograd

Kratka priča o osećaju da nekome nešto dugujemo.

 

Vozač je unezveren. Policajac mu govori, ali on ga ne čuje. Nemo posmatra ostatke tela ispod autobusa; liče mu na rastopljeni sladoled o koji se neko okliznuo. Noć je sparna i morala bi da se oseća na asfalt i izduvne gasove. U nozdrvama vozača nalazi se samo metalni miris krvi.

 

Putnike je pokupio drugi autobus koji je firma poslala. Hitna pomoć je došla po telo. Policajci se raspituju da li može da vozi, a zatim i oni odlaze. Vode sa njima i Miru, ženu koja cepa karte. Firma ga zove, direktor hoće da razgovara sa njim. On kaže da zna nekog u policiji. U pitanju je samoubistvo. Raskrsnica ima kamere, čovek je svesno istrčao pred autobus. Pita da li može da vozi ili da pošalje nekog. Vozač neće nikoga. Hoće samo da ga ostave na miru.

Seda za volan. Ruke mu drhte. Ponovo vidi senku koja ulazi u svetlo farova i odmah nestaje pod točkovima. Ponovo, oseća tup udarac i čuje uzdahe i komešanje putnika. Potmuli krik. Kočnice se blokiraju, gume cvile. I čovek postaje telo, meso zapleteno u mašinu.

Briše suze. Duboko diše. Okreće ključ u bravi, autobus se budi.

Vozi polako i oprezno, kao kada je prvi put došao na posao. Ulazi u garažu potpuno tup.

Kancelarija je pretežno pusta. Oni koji su tamo gase cigarete, prilaze, hvataju ga za mišice ili lupaju po leđima, kao da se davi. Zapravo, davi se, ali nema ničega u njegovom grlu. Vozač ne želi da priča, već odlazi da opere autobus. Neki se nude da to učine umesto njega, ali on ih ostavlja i odlazi na prazan parking.

Dok vodeni mlaz pada na autobus, vozač neuspešno pokušava da ne gleda crvenkast potok u kom plivaju komadići mesa i odeće. Voda istrajava i ubrzo poslednji delovi čoveka nestaju kroz rešetku slivnika.

Ulazi u kabinu i pali cigaretu. Trudi se da ne premotava slike nesreće, ali one dolaze same od sebe.

Zato skreće pogled na prazna sedišta. U garažu ulazi novi autobus, a snop farova prelazi preko njegovog. U kratkom intervalu, unutrašnjost vozila je osvetljena. Vozač primećuje da je nešto zaboravljeno u prostoru iznad sedišta.

Odlazi tamo i sa mračne police skida crnu, poslovnu tašnu.

Unutra, nalaze se dve obične koverte. Viri u obe: u jednoj je pismo, u drugoj novac. Mnogo novca.

Okreće poleđinu pisma. Adresirano je na njegovo ime.

Gleda oko sebe, pa ponovo podiže pismo. Počinje da čita.

Upravo si ubio čoveka, bar se nadam da jesi. Ne mogu ni da zamislim kako se osećaš. Doduše, ne može ni ti da zamisliš kako se ja osećam: ja sam taj koga si ubio. Molim te, znam da je ovo jako čudno, ali čitaj dalje.

Pokušaj da se prisetiš – ušao sam u Novom Sadu, obučen u sivo odelo. Imao sam kratku crnu kosu i bradu. Nosio sam istu torbu koju ti upravo držiš. Verujem da ćeš me se lako setiti, pošto verujem da od mene nije ostalo mnogo kada si me drugi put video.

Vozač ponovo počinje da se trese. Stvarno se seća takve osobe, koja je potom izašla na semaforu u Batajnici, nedaleko od mesta gde je kasnije došlo do nesreće.

Prvo, žao mi je što sam ti ovo nametnuo. Znam da ćeš me proklinjati, i to je sasvim u redu. Ja sam morao da umrem; razlozi za to su zamršeni i jako stari. Recimo samo da neki ljudi nisu za ovaj svet.

Drugo, nemoj me osuđivati zato što sam odabrao da prekinem život preko tebe, umesto da to učinim samostalno. Vidiš, Milorade, ja te zapravo poznajem. Znam mnogo toga o tebi, više nego što bi poverovao. Dugo sam te tražio u naizgled nepreglednom moru ljudskih sudbina. Kada sam te našao, znao sam da si ti pravi.

Znam sve o tvom propalom braku, deci koju nikada nisi dobio, praznom životu koji vodiš. Ali, isto tako znam mnogo dobrih stvari o tebi. Mnogih verovatno ni sam nisi svestan. Ja verujem u tebe, a znaš zašto?

Zato što ćeš ti, Milorade, preuzeti moj život. Molim te, ne prekidaj čitanje.

Ja nisam za ovaj svet, ti jesi. Ipak, sudbina je meni dala dobre karte spolja: obrazovanje, suprugu, decu. Ti si dobio loše karte, ali ja verujem, ja stvarno, istinski verujem da si iznutra potpuna osoba, sposobna za ljubav i druge životne činjenice koji ja nikada nisam zaista shvatao. Mi smo sasvim drugačiji, ja i ti, ali nas jedna stvar vezuje.

Znam da si usamljen i nezadovoljan. U drugoj koverti se nalazi dovoljno novca da daš otkaz i otvoriš svoju firmu, baš kao što si planirao. To je manje bitno: mnogo bitnije je da upoznaš moju suprugu, sada udovicu. Nas dvoje smo stupili u brak koji nismo zapravo želeli. Uveren sam da si ti tip čoveka koji joj je oduvek trebao. U pismu se nalazi naša adresa, kao i njeno radno mesto. Siguran sam da ćeš već smisliti nešto. Moraš se samo potruditi da sve izgleda slučajno, jer ona, baš kao i moja deca koju ćeš ti odgojiti, nikada ne smeju da saznaju za ovo. Nadam se da ovo shvataš.

Vozač je odložio pismo i ponovo pogledao drugi koverat. Unutra se nalazilo više novca nego što je on video u životu. Vratio se čitanju.

Znam da može to da uradiš. Zavolećeš moju porodicu, i ona će postati tvoja porodica. Misli o svemu kao slučaju zamene nakon rođenja, gde su naši životi pomešani. Ja sam trebao da umren kao beba, a ti da vodiš ispunjen život. Ovako samo ispravljamo tu grešku, mnogo godina kasnije.

Milorade, toliko te poznajem da i sada znam šta misliš. Misliš da zoveš policiju, ili da diskretno posetiš moju udovicu, pokušaš da joj objasniš šta se desilo i vratiš novac. Verovatno pomišljaš da sve baciš u Dunav i zaboraviš. Nećeš uraditi ništa od toga.

Sećaš se one jedne stvari koju delimo? U pitanju je odgovornost.

Obojica smo odgovorni ljudi. Zbog odgovornosti koju osećam prema mojoj porodici, našao sam čoveka koji će im pomoći da ovo prebole i koji će im pružiti šansu za normalnu budućnost, iako mi je svaki dodatni trenutak u ovom svetu predstavljao pakao kakav ne možeš da zamisliš. A ti, ti ćeš učiniti sve što sam rekao zato što osećaš odogovnost prema meni. Da si samo malo brže reagovao, misliš, da si bolje gledao tu stranu puta, da si bio oprezniji, ovo bi sada bio tuđi problem. Ali nije. On je tvoj. Ali onaj drugi deo, bitniji deo, zna da si ti taj koji mi je oduzeo život. I duguješ mi zbog toga. A jedini način da mi taj dug vratiš jeste da postaneš novi, bolji, ja.

Srećno, Milorade, i hvala ti na svemu.

Dissertation [Odgovori]

Special: a study paper ought to be special. It needs to sustain its attention regarding research's field - reacting a research topic that is particular - and also never to be aimless concerning communicate advice or conflicting or create asserts about unrelated topics or themes.
https://www.ummarahagro.com/which-tool-is-best-for-data-analysis/
http://www.lisa-fortuin.de/2021/04/28/is-college-really-that-stressful/
https://excellanto.com/what-every-buy-philosophy-paper-need-to-know-about-facebook/

Comment by Erymn (06/24/2021 12:43)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me