Ponedeljak, Mart 08, 2010
Dok razmišljam kako ću sve ovo organizovati...
... evo jedne kratke priče. Obično dela govore bolje od umetnika, verujem da nije drugačije ni u mom slučaju.
Dragi živote,
Ako bih morao da poredim umiranje s nečim što smo svi doživeli, rekao bih da je najsličnije prehladi.
Kada se otkriješ, onda ti je hladno. Kada se ušuškaš, onda ti je pretoplo i znoj ti se lepi za potiljak. Kako god da se okreneš, nije ti dobro. Umiranje je, zanimljivo, veoma slično tome, osim što znaš da sve pileće supe na svetu neće zalečiti tvoje boljke.
Ipak, uz bol, koji je konstantan, osećaš i nešto drugo. Deo tebe ostaje imun na agoniju u kojoj je tvoje telo, a taj deo misli o životu.
Ne, nisam bio general, niti diktator, ni značajan naučnik. Nisam rešio veliki problem, niti sam nekom zadao jedan takav. Bio sam ljudsko biće, baš kao i vi, jedno od retkih koje je dobilo priliku da napusti utrobu svoje majke i šeta ovom zemljom.
Možda moj put nije bio najspektakularniji, ali sam siguran u sledeće: imao sam najbolje prijatelje, slušao najbolje albume, posetio najlepša mesta na svetu. Ljubio sam najsočnije usne, dolazio do kraja pritisnut uz najlepša tela i sanjao o životu koji je još bolji, čak i ako to nije bilo moguće.
Bilo je vraški dobro, to što zovemo biti živ.
Sada, dok tonem sve dublje, osećam ono što svako živo biće verovatno instinktivno zna čim se rodi – smrt će biti hladnoća i samoća – ništa manje, ništa više. Ali, ni to me neće sputati.
Teši me činjenica da će deca, bebe koje dođu posle mene, slušati muziku koja će biti deset puta bolja od one koju sam ja slušao, spavati s ljudima čija lepota i strast neće ni moći da se porede s mojim ljubavima i čine stvari o kojima ja nisam ni maštao.
Biće to prava avantura za sve te, još nerođene duše i nije me sramota da priznam: vraški im zavidim....
Zora se probila kroz zimsko sivilo grada. Policajac, umoran od beskrajne smene, nije se spustio da opipa puls opruženog starca, već ga je nežno gurnuo čizmom. Beskućnik je nastavio da leži nepomično, pa je policajac pozvao Hitnu pomoć da pokupi još jedan leš s hladnog pločnika.
Dobrodošao na blog na kome se ceni dobro napisana reč. Bravo za premijeru, dobio si i prve aplauze! Čekam sledeći post!
Hvala!
